Tim Instituta za fiziku u Beogradu učestvovao je u izradi tri Plana kvaliteta vazduha, za Beograd, Novi Sad i Pančevo, za period od 2021. do 2031. godine. Šta je sve potrebno uraditi da bismo imali čistiji vazduh i koliko veštačka inteligencija može da pomogne u poboljšanju monitoringa.
Već godinama podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je vazduh zagađen u svim većim gradovima u Srbiji. Plan kvaliteta vazduha za period od 2021. do 2031. predviđa mere za smanjenja zagađenja u industriji, saobraćaju, energetici, grejanju i unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha i informisanja građana.
Neke od mera su: potpuna zabrana saobraćaja za dostavna i teretna vozila u periodu od 7-20 časova, izgradnja infrastrukture za električna vozila, izgradnja biciklističke infrastrukture, razvoj sistema javnih bicikala, olakšice za kupovinu bicikala i trorineta, proširenje postojeće toplovodne i gasovodne mreže, gašenje kotlarnica, uređenje deponije u Vinči, povećan inspekcijski nadzor emisija zagađujućih materija iz industrijskih objekata, toplodalekovod Obrenovac-Beograd, subvencije za energetsku efikasnost, pošumljavanje i povećanje procenta zelenih površina Beograda, favorizovanje zelene gradnje, intenziviranje informisanja o kvalitetu vazduha.
Razvoj kompjuterskih tehnologija omogućio je da se primenom matematičkih modela
izvrši prognoza kvaliteta vazduha. Analogno vremenskoj prognozi, moguće je da se sa određenom verovatnoćom predvidi kvalitet vazduha u predstojećim danima. Ovo je veoma važno, posebno kada se prognozira da će doći do pogoršanja kvaliteta vazduha. Na taj način otvara se mogućnost da se preventivno reaguje i primene odgovarajuće mere kako bi se u što većoj meri smanjile koncentracije zagađujućih materija i izloženost stanovništva.
Postojeći monitoring obuhvata praćenje PM 2,5 I PM 10 čestica, sumpor-dioksida, prizemnog ozona, azot-dioksida.
– Urbane sredine sadrže više od 5.000 zagađujućih materija u atmosferi.Ono što se meri podrazumeva uglavnom one kriterijumske, što znači da ih ima 8 direktno u gasnom stanju. Kvalitet vazduha sa stanovišta onog što bi trebalo da predstavlja je daleko podcenjen, mi ne možemo zaista znati kakav je kvalitet vazduha i kakav je njegov uticaj na zdravlje ljudi bez poznavanja svih hiljada zagađujućih materija. Ono što se meri su gasni oksidi npr azota , sumpora, ozon, ugljen-monoskid, suspendovane čestice i određeni teški metali, eventualno benzoapiren. U monitoringu se najčešće nalaze neka od isparljivih organskih jedinjenja koja jesu traseri urbanog načina života i antropogenih aktivnosti.
Zaključili ste da postoje opasne supstance u vazduhu koje nisu predmet monitoringa?
– Američka agencija za zaštitu životne sredine je prepoznala blizu 200 takvih jedinjenja koja su toksična, mutagena ili kancerogena. Institut za fiziku u Beogradu poseduje spektrometar, uređaj kojim je moguće meriti stotine zakvih jedinjenja i mi ih vidimo u atmosferi urbane sredine. Dakle, njih zaista ima.
Koje su to mere koje su predviđene ovim Planom kvaliteta vazduha za narednu deceniju?
– Postoje nekoliko kategorija mera, jedne su prvo da se saniraja postojeće stanje tako što recimo postavljaju filtere na emitere koji regulišu određene proizvodne procese, postoje mere koje propisuju neko zanavljanje kapaciteta, uvođenje novih tehnologija koje će doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha, a postoji i jedna mera koja je došla iz Instituta za fiziku i plod je naučnih istraživanja koja se tiče razvoja sistema za upravljanje kvalitetom vazduha. Trenutak je takav, imali smo situaciju nedavno u Hercegovini kada su neposredno pre zemljotresa ljudi dobili informaciju da će se zemljotres dogoditi. Slično je moguće uraditi sa stanovišta kvaliteta vazduha.
Da li su raniji planovi poboljšanja kvaliteta vazduha doveli do poboljšanja kvaliteta vazduha?
– U nekoj meri da. Da bi se znalo kakve su posledice određenih mera treba imati određene informacije, dakle podatke, treba da se vrši monitoring primene mera. To je veoma komplikovana procedura i manje-više se ne radi. Teško je i uraditi. Mi ne možemo direktno da povežemo određeni nivo poboljšanja kvaliteta vazduha sa primenom određene mere, ali ono što podaci pokazuju je da je recimo koncentracija nekih zagađujućih materija stagniraju, neke opadaju, a neke rastu.
Šta je projekat Atlas?
– Projekat Atlas finansira Fond za nauku Srbije koji s jedne strane razvija nove metode veštačke inteligencije, a s druge strane vrši njihovu validaciju upravo na kvalitetu vazduha.
Ideja je, ako imamo u vidu da 99 posto stanovništva na planeti Zemlji živi u sredinama koje nisu zadovoljavajućeg kvaliteta vazduha, dakle, cilj je da na globalnom nivou razmatramo šta su uticaji koji oblukuju koncentraciju zagađujućih materija u atmosferi.
Nove norme koje SZO dozvoljava su 10 mikrograma po metru kubnom PM 2,5 čestica, a kod nas se smatra prihvatljivim do 55 mikrograma.
– U sredini u kojoj mi živimo gde je zagađenje zaista povećano su norme nešto više, ali svakako i takve norme probijamo. Rezultati analiza koje su rađene za potrebe planova kvaliteta vazduha za Beograd, Novi Sad i Pančevo su pokazale veliki broj dana u kojima se prekoračuje koncentracija PM čestica.
Plan kvaliteta vazduha ne sadrži analizu uticaja zagađenja vazduh ana zdravlje stanovništva. Ono što mi imamo to su studije SZO, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, studije Evropske komisije. Po studiji SZO od pre nekoliko godina u Srbiji 6,5 hiljada ljudi umre prevremeno od zagađenja vazduha. Studija UNDP iz 2019. godine pokazuje da u 19 većih gradova u Srbiji samo zbog problema povećanog zagađenja vazduha prerano umre pet hiljada ljudi.
Izvor: RTS
