Svake godine oko 3.200 Ukrajinki pomagalo je za 40.000 do 50.000 dolara parovima iz celog sveta da postanu roditelji, sada su mnoge te žene zarobljene u ratnoj zoni.
S obzirom na to da je jedna od retkih evropskih zemalja čiji zakoni dozvoljavaju surogat materinstvo, u Ukrajini je svake godine oko 3.200 žena „pozajmljivalo” matericu parovima koje je priroda osujetila u nameri da postanu roditelji. Kako izveštava magazin „Njujork tajms” procedura je podrazumevala da budući roditelji preko ovlašćenih agencija izaberu ženu u čiju će matericu biti implantiran njihov embrion (oplođena jajna ćelija) i koja će trudnoću izneti do kraja. Nekoliko dana uoči porođaja, biološki roditelji bi odlazili u Ukrajinu i sačekali porođaj, a potom bi njihova imena bila upisana u matičnu knjigu rođenih – umesto surogat majke koja je donela na svet njihovo dete, a cena ove „usluge” iznosila je između 40.000 i 50.000 dolara.
Zakoni Ukrajine ne dozvoljavaju gej parovima i singl roditeljima da koriste usluge surogat roditeljstva, a uslov koji žena mora da ispuni da bi mogla da bude potencijalna surogat majka, jeste da već ima biološko dete. Od početka sukoba u Ukrajini, hiljade parova širom sveta strepe za sudbinu njihovog nerođenog čeda i surogat majke koja ga nosi, jer su oni praktično „zarobljeni”, u ratnoj zoni. Ove trudnice bi teoretski mogle da izbegnu iz Ukrajine i time spasu svoj i život nerođenog deteta, ali problem je u tome što brojne zemlje sa kojima se Ukrajina – uključujući i prve susede Poljsku i Češku, nisu legalizovale surogat materinstvo, pa bi trudnicu koja bi se porodila u njihovoj zemlji tretirali kao majku deteta, čime bi joj bila oduzeta zakonska mogućnost da dete preda biološkim roditeljima.
Iako se ne može ni pretpostaviti koliko parova iz Srbije u ovom trenutku sa strepnjom čeka da surogat majke u Ukrajini rode njihovo dete, sa sigurnošću se može reći će u ratnom vihoru biti rođene i srpske bebe, jer je ovo bila jedna od zemalja u kojoj su bračni partneri iz naše zemlje najčešće koristili „usluge” surogat materinstva. Mada je u našoj zemlji surogat materinstvo zabranjeno, u Srbiji živi nekoliko stotina dece koju su rodile surogat majke u Češkoj, Ukrajini, Americi i Indiji, kao i mališana rođenih uz pomoć „banke reproduktivnih ćelija” iz Danske koja je najveći izvoznik reproduktivnog materijala, a iz milošte nazivaju ih „viking bebama”. Najveća „banka beba” nalazi se u univerzitetskom gradu Arhusu, a iz nje svakodnevno odlaze desetine kutija s reproduktivnim materijalom širom Evrope, a one uglavnom stižu na adrese klinika koje ih naručuju, u zemljama gde je to dozvoljeno.
Kakvi su propisi u Srbiji kada je reč o surogat roditeljstvu? Po slovu porodičnog zakona, surogat-roditeljstvo je zabranjeno, a ako bi partneri „iznajmili” i platili surogat-majku u našoj zemlji, rizikovali bi kaznu zatvora do deset godina života, dok bi ustanova gde bi se ova medicinska procedura sprovela platila novčanu kaznu i do milion dinara. Međutim, ukoliko to urade u zemlji čiji zakoni dozvoljavaju surogat-roditeljstvo, u krštenicu deteta se nakon rođenja upisuje ime biološke, a ne surogat-majke, a Srbija priznaje izvode iz matičnih knjiga dece rođene u inostranstvu. Budući da napuštanjem zemlje prestaju da važe njeni zakoni, a u inostranstvu podležemo zakonima zemlje u kojoj se nalazimo, ako zakoni zemlje dozvoljavaju surogat-materinstvo, mi ne činimo prekršaj. Po povratku u Srbiju, matičari samo „prepisuju” bebinu krštenicu u matične knjige rođenih po automatizmu, kao što se upisuje i brak sklopljen u inostranstvu.
Dobri poznavaoci međunarodnog zakonodavstva kažu da naš porodični zakon ozbiljno kaska za životom i napretkom nauke, koja je omogućila roditeljstvo brojnim osobama što ih je priroda osujetila u ovoj želji i podsećaju da čak ni izmenama i dopunama Porodičnog zakona nije predviđeno surogat-materinstvo. Ovaj „vruć krompir” prebačen je u Prednacrt Građanskog zakonika, koji se nalazi na javnoj raspravi već nekoliko godina. Prednacrtom ovog zakonika ne zabranjuje se plaćanje ove „usluge”, već samo „naknada razumnih troškova u vezi s nošenjem i rađanjem deteta”, kao što su gubitak zarade za vreme trudnoće, medicinske usluge, prevoz, smeštaj i ishrana surogat-majke. To praktično znači da budući roditelji imaju obavezu izdržavanja surogat-majke za vreme trudnoće. Ako bi troškovi bili nesrazmerno veliki, sud bi imao ovlašćenje da ih smanji.
Izvor: Politika/Katarina Đorđević
