Dok se srpska štampa gotovo uopšte ne bavi zagrebačkim liderima, vodeći hrvatski listovi pomno prate i komentarišu svaki korak predsednika Srbije.
„Ili Kremlj ili Europa – Udar na Vučića iz EU: Ili mi ili Putin! Biti neutralan oko rata u Ukrajini je nemoguće. Uvedite Rusiji sankcije”, naslov je teksta u hrvatskom „Jutarnjem listu”, koji je objavljen 16. maja ove godine, a bavi se spoljnom politikom naše zemlje. A samo dve nedelje ranije, isti list je objavio tekst pod naslovom „Vučić je stjeran u kut: I iz Moskve i iz Vašingtona i iz Brisela mu šalju istu poruku” u kojem između ostalog piše da „Vučić ne bi bio virtuoz političkog šibicarenja i izigravanja mučeništva da ne pokušava ponovno otegnuti odluku koliko god može”. I dok se srpska štampa i mediji gotovo uopšte ne bave hrvatskim liderima, vodeći hrvatski listovi, počesto se utrkujući u uvredama i napadima, pomno prate i komentarišu svako obraćanje srpskog lidera. Svojevrsna histerija u javnom prostoru susedne države ne tiče se samo srpskog stava povodom krize u Ukrajini, već i organizacije izbornog procesa, nabavke oružja, obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i zastave, odnosa sa Republikom Srpskom…
„Aleksandar Vučić je odavno sam preuzeo vlast u Srbiji, te je svaki državni proces postao odraz njega, a tako su i ovakvi izbori. Već se može predvidjeti kako će režimski mediji za sve okriviti opoziciju, no Vučić je taj koji godinama mržnjom i netrpeljivošću truje srpsko društvo. Nasilje skoro uvek dolazi sa strane SNS-a”, piše između ostalog u tekstu pod naslovom „Izbori u Srbiji izgledaju kao da ih je organizirao Putin”, objavljenom 3. aprila na portalu „Indeks.hr”. Novinari istog portala šest dana nakon objavljivanja ovog teksta pitali su Zagrepčane „što Hrvati misle o Vučićevoj pobjedi”.
Kako kaže za „Politiku” direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović, elektronski i štampani hrvatski mediji predstavljaju produkt hrvatske političke scene, ali i izraz pokušaja hrvatskih nacionalnih elita da putem „meke moći” ostvare svoj uticaj u regionu. „U proteklih nekoliko decenija hrvatska politička scena je svoj izraz ili svoj profil isključivo gradila na antisrpskim ili srbofobnim osnovama. Taj konzervativni pristup savremenoj politici delova hrvatske političke scene, a samim tim i medija nikako nije napustio zato što je to ’jeftino’ sredstvo pomoću kojeg hrvatski političari mobilišu svoje biračko telo”, ističe Karanović. Suverena pozicije Srbije posebno u svetlu sukoba između Rusije i političkog zapada, ukazuje on, smeta i „bode oči” mnogim državama u regionu, ali i šire.
„Hrvatska medijska javnost je u proteklih nekoliko nedelja i meseci intenzivirala je napade na predsednika Vučića i na samu državu Srbiju, njene političke vlasti i kulturu života u Srbiji. Tu činjenicu moramo isto posmatrati u svetlu savremenih političkih zbivanja na geopolitičkoj sceni, ali i kao jedan specifičan izraz hrvatske politike i to unutrašnje, gde oni antisrpsku retoriku koriste u dnevnopolitičke svrhe”, ocenjuje naš sagovornik. Hrvatski portali, u pauzama prosipanja uvreda na račun predsednika naše države, ne ustručavaju se da ocenjuju i rad srpskih medija, a pojedine nazivaju „Vučićevim medijima” i „industrijom mržnje”.
Izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić ističe za „Politiku” da je vrhunac ironije u tome što ovakvi primeri neprofesionalnog i hušačkog novinarstva dolaze iz zemlje koja Srbiji redovno spočitava manjak medijskih sloboda i odsustvo poštovanja profesionalnih standarda i etike. „Uvredljivi i histerični naslovi hrvatskih medija na račun predsednika Srbije predstavljaju kulminaciju višegodišnje negativne kampanje koja je očigledno politički motivisana. Upravo zbog toga i postoji evidentno zanemarivanje i kršenje profesionalnih standarda, što uključuje i odsustvo pristojnosti i odgovornosti za posledice po međuetničke i međudržavne odnose”, zaključuje Matić.
Sličan Putinu, naoružava se kao Hitler
Čak i kratkom pretragom na internetu, mogu se pročitati brojni tekstovi protiv Aleksandra Vučića u vodećim hrvatskim medijima: „Pomahnitalom Vučiću je sad pametnije da šuti”; „Vučić je luđak sličan Putinu” (indeks.hr, 28. 2. 2022), „Vučić naoružava Srbiju kao Hitler Njemačku uoči invazije na Poljsku. Može li ova zemlja opet postati regionalno „bure baruta” i kakve veze sa tim ima Putin?” (Slobodna Dalmacija, 17.12. 2021); „Putinov srpski brat najveća je žrtva rata” („Večernji list”, 6. 3. 2022); „Srpski svet: Nova Vučićeva sintagma za nikad prežaljeni plan stvaranja Velike Srbije?”(Jutarnji list, 26. 9. 2020), „Vučića snimili na razuzdanom tulumu s mutnim tipovima, pjevale se hrvatske pjesme i pucalo iz pištolja”(Jutarnji list, 4. 12. 2021); „Suze sina Šešeljeva: Dokad će Europa tolerirati tog šprehera ’ranjive i ugrožene srpske nacije’?”(Jutarnji list, 9. 4. 2022); „Vučić gradi aerodrom desetak kilometara od granice s Hrvatskom. Zašto?”(indeks.hr, 17. 4. 2022); „Puca prijateljstvo: Vučićeve jadikovke počele ozbiljno živcirati samog Putina: Pripazite tko će vam ući u vladu”(„Jutarnji list”, 18. 4. 2022); „Sve jači pritisak: Briselu dozlogrdilo Vučićevo izmotavanje: Neka se izjasni o ratu, ili će Srbija snositi posledice” („Jutarnji list”, 17. 3. 2022); „Na dvije stolice: Vučić pod pritiskom, njegovi tabloidi ne skrivaju na čijoj su strani: Ukrajina napala Rusiju” („Jutarnji list”, 22. 2. 2022); „Vučićevo desetljeće: RTL dosje istražuje ko je Aleksandar Vučić? 90-te divljao na Maksimiru, karijeru započeo kao Šešeljev ratni huškač” (RTL, 3. 4. 2022), „ Danas je srpski praznik koji je izmislio Vučić: što je to uopće?”; „ Vučić besramno iskorištava hrvatske Srbe” (Indeks.hr, 15. 9. 2021); „Vučić je u 20-ak dana potpuno sludio Srbe: Do jučer smo imali svega, a sad nam prijeti glad” („Jutarnji list”, 17. 5. 2022); „Razotkrivena tajna Vučićeva operacija: Šest kineskih aviona već je sletjelo u Beograd” („Jutarnji list”, 10. 4. 2022); „Vučićev ekonomski procvat Srbije se nikada nije dogodio, to je laž”, (Indeks.hr, 2. 4. 2022); „Na Balkanu ništa novo: Vučić i Kurti se poslužili starom šprancom za bildanje mišića”( „Jutarnji list”, 25. 3. 2022)…Antrfile
Krstić: Predsednik „loše zemlje” ne može da bude bolji
Prema mišljenju marketinškog stručnjaka Nebojše Krstića, štogod da je povod za pisanje, medijski narativ o Srbiji uvek je predvidljiv i ima negativan predznak, a u tom kontekstu, ni predsednik takve jedne loše zemlje ne može da bude bolji. „Kad vidim šta hrvatska štampa piše o Srbiji i predsedniku Vučiću, prvo mi u oči padne manirizam u narativu. Srbija je uvek „hegemon”, uvek je „agresivna”, uvek je „divlja” i uvek ima nekakve „teritorijalne pretenzije”, kaže Krstić za „Politiku”. Ističe da se ne preže od omalovažavanja, ličnih uvreda i malicioznih laži.
„Falsifikuje se njegova prošlost, biografija, učešće u ratnim sukobima u hrvatskim mestima u koje nikad nije ni kročio. I to redovno bez povoda. Kao neko ko detaljno prati naše medije i u poslednji desetak godina, nisam našao nijednu Vučićevu izjavu u kojoj on omalovažava Hrvatsku ili ružno govorio o njenim političkim predstavnicima. Upravo suprotno! Što je Vučić više insistirao na potrebi saradnje Srbije i Hrvatske i potrebi popravljanja odnosa, to je antivučićevska histerija i od hrvatskih političara i medija bivala sve intenzivnija”, ukazuje naš sagovornik. Inače, podseća, Hrvatska kao tema nije bila zastupljena u Srbiji čak ni u vreme izbora, dok je obrnuti slučaj vrlo upadljiv. Dakle, postoji ozbiljna fascinacija hrvatske javnosti i Srbijom i Vučićem.
„Mediji ne pišu o onome što ne prodaje novine. A što se kvaliteta i malicioznosti tih tekstova tiče, hrvatski mediji moraće još da se pomuče da bi prestigli medije koji rade u Srbiji, a koji za sebe, bez ikakvog pokrića, govore da su nezavisni i profesionalni”, zaključuje Krstić.
Izvor: Politika/Mina Ćurčić
