SARAJEVO – Da bi zemlje zapadnog Balkana, među kojima je i BiH, uopšte u nekom trenutku dobile vajld kartu za ulazak u Evropsku uniju, ta zajednica treba da sprovede duboke reforme, a koje bi prije svega trebalo da odrede kako bi ova unija trebalo da funkcioniše u budućnosti, prvo što se tiče budžeta, ali i nesmetanog procesa donošenja odluka.
Ukazuje na ovo stručnjak za međunarodne odnose Lučiano Kaluža, pojašnjavajući da, kada bi kojim slučajem BiH i ispunila “sutra” sve uslove koje su pred nju postavili iz Brisela, ona ipak ne bi u tako bliskoj budućnosti bila primljena u ovu zajednicu, zbog velikih problema i nesuglasica koje vladaju unutar ove unije.
Kako kaže veliko je pitanje da li će i kada najavljene reforme, o kojima govore evropski zvaničnici, biti sprovedene unutar ove zajednice zbog sve većih neslaganja. Kako kaže, lideri EU već izvjesno vrijeme razmatraju potencijalne reforme bloka prije proširenja, o čemu je bilo govora i tokom jučerašnjeg samita Evropske političke zajednice u Granadi. Iza vrata se raspravljalo i o tome na koji način bi zemlje članice mogle da se reformišu, ali i sama EU, da bi mogla da primi sve zemlje zapadnog Balkana i istočnog partnerstva, što bi podrazumijevalo devet novih članica, uz Tursku koja se već dugo nije pomjerila na tom evropskom putu.
Što se tiče reformisanja EU, brojne su nesuglasice kako bi to trebalo da izgleda – da li bi se odluke donosile jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, da li bi morali da se mijenjaju sporazumi, koliko predstavnika bi bilo u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, da li bi svaka zemlja imala svog komesara, a posebno pitanje je pitanje budžeta.
Takođe sve zemlje kandidati su zemlje sa nešto nižim BDP-om u odnosu na zemlje koje su već u bloku, što bi u slučaju prijema novih članica “starosjedioce” moglo koštati čak 256 milijardi evra, što u sadašnjim okolnostima kada se za Ukrajinu izdvajaju ogromne svote novca, predstavlja nemoguću misiju.
– Nedavno je u javnost isplivao i njemačko-francuski prijedlog reformi, koje bi trebalo da budu sprovedene prije nego što se uopšte krene u novo proširenje, a prema kojem bi jedna od najizazovnijih reformi trebalo da bude izmjena načina odlučivanja i finansiranja. Nisam baš optimista da se o svemu tome mogu dogovoriti do 2030. godine. Nedavno održani izbori u Slovačkoj, situacija u vezi sa Mađarskom i Poljskom ukazuju na to da mnogo toga ne štima unutar EU te će stoga i planirane reforme teško sprovesti, a što je prvi i osnovni uslov za prijem novih članica – kaže za “Glas” Kaluža.
Naglašava i da će, kada je u pitanju BiH i ispunjavanje postavljenih uslova za ulazak u EU, takođe ići vrlo teško, pogotovo kada je u pitanju reforma Ustavnog suda BiH. O ovom pitanju, kako ističe, nema ni minimuma konsenzusa, pogotovo kada je riječ o daljem prisustvu stranih sudija.
– Naravno tu je i pitanje OHR-a. Bojim se da će i prvi i drugi proces ići veoma sporo te zato nisam ni pretjerani optimista kada je u pitanju ulazak BiH u Evropsku uniju do 2030. Mislim da to nije realno. To je politički nemoguće – navodi Kaluža.
Smatra i da je održavanje ovog samita u Granadi jedan od načina na koji Brisel želi zadržati balkanske zemlje u jednoj čekaonici, na kojoj su prva vrata otvorena, a druga zaključana.
– Ako analiziramo sve njihove poruke jasno je da ćemo i dalje biti u jednoj zagušljivoj čekaonici. Kao računaju na nas, ali eto nije još vrijeme, a niko ne zna da nam kaže ni kada će biti. Obećanja o brzom ulasku nisu ništa drugo do novi štap sa kanapom i šargarepom. Unutar same EU i dalje ne postoji konsenzus kada je u pitanju eventualni ulazak BiH u ovu zajednicu, a bojim se da se na tom polju ni u bliskoj budućnosti neće ništa nabolje promijeniti – navodi Kaluža.
U Granadi je juče počeo dvodnevni samit Evropske političke zajednice na kojem lideri 44 zemlje razgovaraju o jačanju stabilnosti evropskog kontinenta. Osim pitanja proširenja EU na marginama samita razgovarano je i o situaciju u Nagorno-Karabahu, ali i migrantskoj i krizi na Kosmetu.
Dodik: Nećemo na veresiju
Predsjednik Milorad Dodik poručio je juče da je Republika Srpska i dalje opredijeljena za punopravno članstvo BiH u EU, što je pokazala podrškom usvajanju zakona iz 14 ključnih prioriteta, ali i da u tu priču ne treba ulaziti “stihijski i na veresiju”.
– Otvaranje pregovora je značajan korak prema tom cilju, ali za razliku od mnogih u FBiH, smatram da taj korak treba da napravimo kada za to budemo spremni mi u BiH, ali i naši partneri u EU – istakao je Dodik.
