Američki i prvi nacionalni park na svetu, Nacionalni park Yellowstone, puni 150 godina. Predsednik Ulysses S. Grant potpisao je Zakon o zaštiti Nacionalnog parka Yellowstone 1. marta 1872. Zakon je zaštitio više od 2 miliona hektara planinske divljine, zadivljujućih gejzira i živopisnih pejzaža za buduće generacije. Smešten u tri države (Montana, Wyoming i Idaho), Nacionalni park Yellowstone je izdvojen “za dobrobit i uživanje ljudi”.
Yellowstone takođe ostaje sakralno, duhovno mesto za Indijance. Iako su Tukudika (poznati i kao Sheep Eaters) najpoznatija grupa Indijanaca koji koriste park, mnoga druga plemena živela su i putovala kroz ono što je sada Nacionalni park Yellowstone, pre i nakon dolaska evropljana.
Sa 2,2 miliona hektara, Yellowstone je veći od Delawarea i Rhode Islanda zajedno, ali oko 98% posetilaca nikada se ne udalji više od pola milje od svog automobila, posećujući daleko manje od 1% parka. To znači da posetioci koji žele posmatrati divlje životinje u samoći imaju odlične šanse za to.
Yellowstone je magično mesto netaknute lepote i kultnog zapadnjačkog pejzaža, smešteno iznad kaldere najvećeg vulkana u Americi. Iako nije bilo erupcije od pre 640 000 godina, vrlo je živa s brojnim geotermalnim fenomenima, posebno sa Starim gejzirom. Prošle godine bilo je rekordnih 4,8 miliona poseta, uglavnom u delovima parka Midway Geyser Basin i Old Faithful.
Yellowstone je poznat i po svojoj raznolikosti u fauni jer je bilo kakav lov zabranjen više od 150 godina, a najbolji „tajming“ za posetu je zima. Hladne temperature se mešaju sa toplom vodom i parom i stvaraju magičnu igru vatre i leda. Posetioci se mogu pridružiti turi snežnim autobusom, motornim sankama itd. Zimi su otvorena dva hotela sa 230 soba za razliku od leta kada je taj ukupan broj soba preko 2.300.
Kratak istorijat
Početkom 1800-ih, evropsko-američki lovci preneli su priče sa zapada o mestu gdje je zemlja šištala i puštala mehurčiće, gde su raznobojni topli izvori i gejziri koji su izbijali ispunili krajolik. Ovi izveštaji su uglavnom odbačeni kao zablude ili priče sve dok 1869. formalne ekspedicije nisu započele istraživanje. Rezultirajući opisi hidrotermalnih karakteristika, zajedno sa ogromnim vodopadima, kanjonima i krdima divljih životinja, podstakli su radoznalost u Washingtonu, DC.
Daljnji dokaz u obliku umjetničkih djela Thomasa Morana i fotografija Williama H. Jacksona s Hayden ekspedicije iz 1871. godine, navodno je pomogao da se Kongres uveri da je krajolik Yellowstonea bio izuzetno lep i vredan.
Nacionalni park Yellowstone dobio je ime po jednom od svojih najistaknutijih obeležja: reči Yellowstone, koju je pleme Minnetaree navodno nazvalo “Mi tse a-da-zi”, što u prijevodu znači “Stenovita žuta reka”. Kanadski lovci preveli su ime na francuski kao “Roche Jaune”, koje se na kraju pojavilo na kartama na engleskom kao “Yellow Stone”, a istraživači su celu regiju nazvali Yellowstone.
Prvi promoteri parka su zamislili da će Nacionalni park Yellowstone postojati bez ikakvih troškova za vladu. Ovo nije išlo tako dobro kada prvi, neplaćeni nadzornik za park nije imao sredstava za zaštitu divljih životinja i drugih resursa u parku. Krivolovci i vandali divljali su u novoformiranom parku. Kongres je izdvojio sredstva za njegovu zaštitu 1878. godine, ali napori da se park zaštiti uglavnom su bili neuspešni sve dok američka vojska nije preuzela kontrolu 1886. godine. Služba nacionalnih parkova je kasnije formirana 1916. godine.
Granice Yellowstonea razlikuju se od granica koje su postojale kada je park uspostavljen. Godine 1929., predsednik Hoover potpisao je zakon o promeni granica kako bi se bolje prilagodile prirodnim karakteristikama zemljišta i vode. Tri godine kasnije, Hoover je izdao izvršnu naredbu o dodavanju oko 7.000 jutara iznad prvobitne severne granice u blizini Gardinera, Montana.
U retrospektivi, izdvajanje Yellowstonea radi očuvanja bio je briljantan potez. Zaštita koju pruža status nacionalnog parka sprečila je divljinu od 2,2 miliona hektara da postane žrtva razvoja uzrokovanih ljudskim delovanjem, gubitka gejzira i staništa velikih sisara. Osnivanje parka dovelo je i do trajnog koncepta – ideje o nacionalnom parku.
Danas je Yellowstone jedan od najvećih gotovo netaknutih ekosistema umerene zone na Zemlji i čuva kolekciju od više od 10.000 hidrotermalnih karakteristika – više od ostatka Planete zajedno. Ovo je dom najveće koncentracije divljih životinja u 48 država, i jedino je mesto u SAD-u gde bizoni žive neprekidno, još od praistorije.
Mnogi pojedinci doprineli su očuvanju Yellowstonea tokom godina, a hiljade i dalje daju veliki doprinos u njegovom upravljanju. Yellowstone Forever jeste službeni neprofitni partner parka za obrazovanje i prikupljanje sredstava – pruža mogućnosti za volonterizam i obrazovne programe, te gradi mrežu pristalica posvećenih očuvanju parka.
Izvor: FORBES/YELLOWSTONE
Prevod sa engleskog: Redakcija
