Prošle godine je značajno više ljudi testirano na ovaj virus u odnosu na 2020. i to za 30 odsto
Tokom prošle godine kod 172 osobe u Srbiji je otkriveno da su inficirane HIV-om, 49 ljudi je novoobolelo od AIDS-a, dok je 14 pacijenata preminulo od ove bolesti.
Gotovo polovina onih kod kojih je HIV otkriven registrovana je na teritoriji grada Beograda (43 odsto), 53 osobe koje su saznale za dijagnozu žive u Vojvodini, 33 osobe su sa teritorije Južnobačkog okruga, gde se i najveći broj osoba testira. Kod 86 odsto svih novootkrivenih slučajeva, HIV je prenet seksualnim odnosom bez kondoma, tri osobe su inficirane razmenom pribora za injektiranje, jedno dete je inficirano od majke koja nije znala da je HIV pozitivna, dok kod 21 osobe nije naveden način prenosa ovog virusa.
Kako je istakla dr Danijela Simić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, lane je došlo do blagog porasta broja obolelih od HIV-a, ali to nisu alarmantni podaci.
– Prošle godine je značajno više ljudi testirano na HIV u odnosu na 2020. godinu i to za 30 odsto. Među obolelima dominiraju muškarci, a najstarija obolela osoba imala je 64 godine. Kod četvrtine obolelih virus je otkriven onda kada su imali oštećenje imunološkog sistema – objasnila je dr Simić.
Profesor dr Jovan Ranin, infektolog Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS-a, naglasio je da je došlo do napretka terapije u lečenju obolelih od HIV-a i da se strategije lečenja menja, kao i da je bitno da pacijenti počnu da uzimaju lekove čim se otkrije postojanje virusa.
– Nadamo se da će do kraja godine još neki novi lekovi biti stavljeni na pozitivnu listu. Rana dijagnostika i lečenje su strategija za zaustavljanje bolesti – dodao je dr Ranin.
Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om prošle godine registrovano je 28 puta više muškaraca (166 muškaraca i šest žena), dve trećine je bilo u dobi od 30 do 49 godina, svaka četvrta osoba je imala od 20 do 29 godina, a dve između 15 i 19 godina.
– Važno je da nastavimo da radimo na prevenciji HIV-a, da usvojimo novi akcioni plan za strategiju koja je aktuelna za ovu oblast, da se izradi nacionalni vodič za terapiju i lečenje… Dobrovoljno i besplatno testiranje na HIV je vrlo bitno. Radićemo na osnaživanju saradnje između Ministarstva zdravlja i organizacija civilnog društva – najavila je dr Jelena Janković, pomoćnica ministra zdravlja.
Goran Radisavljević, direktor Timočkog omladinskog centra, zadužen za razvoj lokalnih zajednica i organizator skupa posvećenog HIV-u koji je juče održan u Beogradu, rekao je da je bitno što su motivisali 10 lokalnih zajednica u našoj zemlji da potpišu Parisku deklaraciju i da su se gradovi obavezali da obezbede budžetske linije i da kroz planove javnog zdravlja omoguće programe prevencije HIV-a.
– Mnogo može da se uštedi ako se radi na prevenciji i ako se više ljudi testira. Čak 16 miliona evra se izdvaja za lečenje obolelih – dodao je Radisavljević.
Kada se ljudi sa HIV-om razbole od drugih bolesti, često nailaze na zatvorena vrata u mnogim ustanovama i na diskriminaciju, poručio je Đurica Stankov, iz As centra.
– Žalbe i molbe nam se završe samo na obećanjima – kaže Stankov, koji 18 godina živi sa HIV-om.
Preliminarne procene ukazuju da je krajem prošle godine u našoj zemlji sa HIV-om je živelo 3.600 osoba, a 550 osoba, odnosno šestina nije znala da je inficirana. Znajući da infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira.
Na skupu je naglašeno da će sutra u našoj zemlji biti obeležen Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a i to u 18 časova na Akademskom platou u Beogradu. Aktivisti organizacija civilnog društva će tada razviti crvenu mašnu (simbol borbe protiv AIDS-a), a u znak sećanja na preminule od ove bolesti upaliće lampione i ka nebu pustiti crvene balone. Od 18 do 21 sat građanima će biti omogućeno da se dobrovoljno, anonimno i poverljivo savetuju i testiraju na HIV u mobilnoj medicinskoj jedinici, a rezultati testa će biti poznati u roku od 15 do 20 minuta. Za savetovanje i testiranje nije potreban nikakav identifikacioni dokument ili zdravstvena knjižica.
Izvor: Politika/Danijela Davidov-Kesar
