Manekenke, pevači i jutjuberi potpuno izmišljenih identiteta planetarno su popularni, ostvaruju milionske zarade na društvenim mrežama, a čak se i stvarne zvezde sve češće publici predstavljaju u obliku svojih avatara.
Čuveni švedski kvartet ABBA ponovo će se ujediniti na nastupima, koji kreću ovog proleća, ali današnje generacije će upoznati samo holograme, odnosno digitalno kreirane likove Agnete, Ani-Frid, Bjorna i Benija, za razliku od njihovih roditelja, koji su imali prilike da ih svojevremeno gledaju uživo na sceni. I dok oni malo stariji čekaju da vide avatare nekadašnjih idola na „najčudnijem i najspektakularnijem koncertu koji ste mogli sanjati”, za pripadnike „generacije zed” ovaj „’Vaterlo’ iz budućnosti” jeste nešto „već viđeno”. Jer oni već uveliko imaju slične, virtuelne idole.
Za razliku od holograma grupe ABBA, koji su urađeni na osnovu stvarnih i nama poznatih ljudi, mnoge današnje zvezde zapravo i ne postoje. Reč je o potpuno izmišljenim identitetima planetarno popularnih manekenki, pevača, jutjubera… koje obožavaju generacije mladih.
Zašto su izmišljeni stanovnici metaverzuma toliko popularni u univerzumu u kom smo trenutno? Kako uopšte dolazi do toga da neko svoj život posveti obožavanju nečeg potpuno imaginarnog?
– Virtuelni idoli su ishod trenutnog doživljaja naše civilizacije, toga šta je identitet i šta je to poželjan život. Iza njihove popularnosti krije se verovanje da mi stalno moramo da budemo srećni i da je svako loše osećanje nepoželjno. Zato se gnušamo starosti, bolesti i svih sličnih problema. Naspram stvarnog života virtuelni idoli su idealni. Oni su neuhvatljivi. A idealizujući nekog ko je neuhvatljiv, bežimo od sopstvene odgovornosti. Jer kada su nam uzori neki ljudi poput nas, to nije toliko nedostižno – onda bih i ja mogao da postanem takav. Ali ako su neuhvatljivi, računam da su iznad mene i da jedino što treba i mogu da radim jeste da im se divim – objašnjava Milan Damjanac, psihoterapeut.
A sve se to, dodaje, preslikava i na druge segmente života, od ljubavnih odnosa, preko traženja posla, pa sve do ponašanja u prijateljstvima.
– Dobra strana postojanja ovih virtuelnih idola je što se tako povezuju ljudi koji imaju ista interesovanja. Stvaraju se neke mini-zajednice i onda ljudi osećaju da nečemu pripadaju jer bolje i to nego usamljenost. Loše je to gubljenje odgovornosti, plana života, ideje za šta se živi i šta treba raditi u životu, koji su ciljevi koje možemo postići – kaže Damjanac, dodajući da se realnost sve više pretvara u neku novu ideologiju, zasnovanu na nečemu poput nove religije, gde nije u redu da „ti bude teško, da budeš prosečan, živiš život kakav hoćeš”. Tako ljudi, zaključuje, postaju samo konzumenti sadržaja koji se prodaju da bi nas usrećili, a neće nas usrećiti.
Među ovim izmišljenim zvezdama ističe se tamnoputa manekenka Šudu Gram, koja ima više od 225.000 pratilaca za „Instagramu”. Model je kreacija fotografa Kamerona Džejmsa Vilsona i, iako je po „zanimanju” manekenka i na svom nalogu reklamira odeću slavnih dizajnera, nikada se neće prošetati pistom. Devojke koje vide sebe u ovom poslu ne bi ipak trebalo da se brinu da će ostati bez karijere jer – kako je pre nekoliko godina, kada je kreirao ovu digitalnu „osobu”, rekao njen stvaralac – „3D modeli neće zameniti stvarne jer je Šuda ipak nastala na primeru stvarnih modela”.
Tržište virtuelnih idola naročito cveta u Japanu. Tamo veliki broj fanova ima i Hacune Miku, japanska „pevačica” koja je za svoje „nastupe” već od samog starta uspevala da proda i po desetine hiljada karata. I to je izmišljeni ženski lik, koji je osmislila firma „Kripton fjučer medija”, a glas pozajmljuje pevačica Saki Fudžita. Bez obzira na to što ne postoji u realnom životu, ona je već 15 godina popularna širom sveta. U tome joj je pomoglo što je 2014. nastupila na otvaranju koncerta planetarno poznate Lejdi Gage. A ako je verovati Bi-Bi-Siju, ovaj „vokaloid” ima i muža. I to – realnog. Akihikoa Kondu je pre nekoliko godina priredio čak i raskošno venčanje za 39 gostiju.
I Kinezi imaju sličnu zvezdu – Luo Tjenji. Ne treba objašnjavati da je i tu reč o hologramu, a ne o stvarnoj osobi. Veoma je popularna, beleži brojne nastupe, a na internetu su i milioni fanova ovog softvera.
A ako se posle svega ovoga pitate u kakvom to svetu živimo, i za to postoji odgovor. Polako ali sigurno postajemo „metaverzum”, odnosno onlajn digitalni svet u kom su ljudi predstavljeni avatarima.
„Većina obožavatelja virtuelnih idola su ljubitelji odgovarajućih anima ili igara, odakle oni i vode poreklo. Ovi fanovi su im veoma lojalni, tako da na njih vole da troše mnogo novca”, kaže se u istraživanju grupe autora nazvanom „Razlika između virtuelnih idola i tradicionalne zabave iz tehnološke perspektive”. Virtuelni idoli s jedne strane zadovoljavaju potrebe i snove ljudi kroz tehnologiju, a s druge strane mnoge kompanije na taj način povećavaju profit.
A za razliku od manekenki, kojima je zasad, kako reče kreator imaginarnog modela, karijera bezbedna, stvarni pevači možda bi trebalo da budu zabrinuti zbog sve popularnijih „vokaloida”, ako se i sami ne uhvate ukoštac s vremenom. Zato, kako piše Dejli mejl”, šefovi muzičke industrije sve više guraju poznate zvezde da dodatne milione zarade nastupajući kao digitalni klonovi u svetovima virtuelne stvarnosti.
– Neka od najvećih imena u muzici, uključujući Kardi Bi, Majkla Bublea, Džastina Bibera i Arijanu Grande, prihvataju ogroman potencijal zarade od održavanja koncerata u „metaverzumu” – tvrdi „Dejli mejl”, dodajući da njihovi fanovi tako mogu da prisustvuju koncertima iz udobnosti svojih spavaćih soba.
Izvor: Politika/Ana Vuković
