Meteoropate, osobe koje pojačano reaguju na nagle vremenske prilike, teško podnose red sunca, red oblaka. – Rešenje za hronične bolesnike je da redovno uzimaju lekove, ostali da se okrenu zdravim životnim navikama
Dugo čekano proleće stiže, priroda se budi, a mnogi se žale na različite zdravstvene tegobe: na bolove koje osećaju u zglobovima ili celom telu, glavobolje i razdražljivost, nedostatak energije i volje.
Red sunca, pa red oblaka ne prija svakome: postoje meteoropate, osobe koje pojačano reaguju na nagle vremenske prilike, ali koje zbog svojih tegoba u rano proleće ne mogu da računaju na bolovanje, a ponekad ni na razumevanje najbližih u svojoj okolini. Mnogi tegobe meteoropata ne prihvataju ozbiljno.
Dr Ninoslava Mihajlović, specijalista neurolog, objašnjava da organizmu treba vremena da se prilagodi naglim promenama vremenskih uslova i da u tom periodu mogu da se jave različite tegobe.
– Meteoropatske tegobe objašnjavaju se uticajem promene vremenskih prilika, naročito prelazom iz hladnog u toplo vreme, na hipotalamus i hipofizu, važne žlezde u mozgu, pri čemu dolazi do povećanog stvaranja takozvanog hormona stresa, što pojedine osobe osećaju kao razdražljivost ili teskobu. Istovremeno dolazi do smanjenog lučenja endorfina, neurotransmitera, supstance koja u našem mozgu, između ostalog, ima ulogu da suzbija bol, pa se zbog toga prag osetljivosti na bol pojačava. Fizika tumači povećanu osetljivost na bol snižavanjem atmosferskog pritiska, usled čega u organizmu dolazi do širenja tečnosti i gasova koji vrše pritisak na tkiva i pojačavaju osećaj bola. Ovo se naročito odnosi na tkiva koja su zapaljenski izmenjena ili su povređena – objašnjava naša sagovornica.
Umor i loše raspoloženje
Dr Mihajlović navodi i da simptomi meteoropatije zavise od starosne dobi, pola i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Najčešće se tegobe javljaju kod starijih, ali i kod dece. Mladi ljudi manje osećaju meteoropatske tegobe i, ako ih i imaju, izražene su kao umor, pospanost, promena raspoloženja, pad koncentracije ili neraspoloženje.
– Neretko se pri promeni atmosferskih prilika mlađe osobe žale na glavobolje, naročito migrenozne, na apatiju, loš san i neraspoloženje. Kod starijih osoba se, međutim, uz sve ovo, često javljaju i reumatski bolovi, kolebanje krvnog pritiska, pogoršanje srčanih ili disajnih tegoba, bol na mestu starih ožiljaka neke povrede ili preloma kosti. Češće se javljaju i žučni ili bubrežni napadi, kao i pogoršanje gastrointestinalnih tegoba – nabraja dr Mihajlović.
Dodaje i da tegobe u vidu ošamućenosti i „težine” u glavi, uz pad koncentracije i nejasan vid, nisu glavobolje u pravom smislu, osim ako nisu migrenozne.
Ovi simptomi najčešće se javljaju pri promeni atmosferskog pritiska ili naglih temperaturnih promena. Kada se vreme stabilizuje i tegobe nestaju.
Organizam posebno teško podnosi promenu naelektrisanja i nakupljanje pozitivnih jona u atmosferi, dok negativni joni dobro deluju na organizam, ukazuje doktorka i podseća kako je, recimo, od naših planina Zlatar poznat baš po velikoj koncentraciji negativnih jona u vazduhu i zato boravak ovde naročito prija bolesnicima s kardiološkim problemima.
Iako izgleda da tegobe vezane za promene koje donosi uvek nepredvidivo vreme – bilo naglo otopljavanje ili kišni period – nije nešto na šta se može uticati, naša sagovornica tvrdi da je prevencija meteoropatskih tegoba moguća.
– Pošto zdrav organizam manje ili nimalo ne oseća promene vremena, značajan preduslov za smanjenje ovih tegoba jeste dobro opšte zdravstveno stanje. Dobro zdravlje podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, ishranu bogatu prirodnim namirnicama, unos dovoljne količine tečnosti, boravak na svežem vazduhu i uopšte zdrav način života. U toku značajnih promena vremena ili tokom boravka u klimatskim uslovima različitim od uobičajenih važno je da osobe koje imaju neka hronična oboljenja redovno uzimaju sve lekove koje im je lekar propisao i da se, u slučaju pojačanja tegoba, češće konsultuju s njim – podseća naša sagovornica.
Ovo je naročito značajno za starije osobe obolele od hroničnih bolesti kao što su reumatoidi artritis, astma, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti itd.
Da vreme utiče na zdravlje potvrđuje i studija istraživača s univerziteta u Varšavi, objavljena prošlog meseca u uglednom medicinskom časopisu „Plos one”. U istraživanju je učestvovalo 450 žena starosti od 18 do 70 godina: pedeset devet žena bilo je sa sela, 65 iz manjih mesta i 326 njih bile su stanovnice velikih gradova. Kao najozbiljniji simptom koji su dovele u vezu s vremenskim prilikama ispitanice su izdvojile asteniju, neodređeno osećanje malaksalosti i razdražljivost.
Emocionalni stres manji kad je sunčano
U istraživanju na čijem čelu je bio dr Vlođimjež Onjiščenko navodi se podatak iz ranijih studija da je oko 55 odsto nemačkog stanovništva i 69 procenata Kanađana starijih od 60 godina osetljivo na vremenske prilike, to jest smatraju da vreme utiče na njihovo zdravlje. Zaključci studije sugerišu da faktori životne sredine kao što su klima ili vreme mogu uticati na ljudsko emocionalno i zdravstveno stanje. Na primer, pokazano je da se emocionalni stres smanjuje kada se izloženost suncu poveća. Vremenske prilike su takođe povezane s napadima panike i sezonskim afektivnim poremećajem, koji se pretežno javlja kod žena. Jedna ranija studija otkrila je vezu između vremenskih promena i takozvane klaster glavobolje, migrene, neuropatskog bola i poremećaja sna kod ljudi.
Poljski lekari zaključili su da se ljudi razlikuju i po osetljivosti na vremenske promene, a najugroženiji su žene, ljudi srednjih godina i anksiozne i depresivne osobe.
Izvor: Politika
