Svaki put kada udahnemo, uglavnom u sebe unosimo smešu azota, uz izdašnu količinu kiseonika i malo ugljen-dioksida. Ali u atmosferi se nalazi još pregršt raznih hemikalija, a za mnoga jedinjenja koja su naučnici nedavno otkrili, i ne znamo kako utiču na naše zdravlje.
Raščlanjavanje ove atmosferske zavrzlame je čitava enciklopedija različitih jedinjenja i elemenata, a o nekima još uvek možemo samo da nagađamo.
Jedna od tih misterija je upravo privukla pažnju jer su hemičari ustanovili da u atmosferi postoji reaktivna klasa jedinjenja koja se nazivaju organski hidrotrioksidi, i mada ove hemikalije imaju kratak vek trajanja, mogle bi da izazivaju posledice za koje i ne znamo.
U stvari, prema proračunima istraživača, čitajući ovo, upravo ste usisali nekoliko milijardi takvih molekula, prenosi Sajens alert članak objavljen u časopisu Sajens.
Šta to tačno znači za naše zdravlje, a da ne pominjemo zdravlje naše planete, još uvek nije jasno i potrebno je dodatno istražiti. Za početak, bar je ustanovljeno da postoje ti neobični hemijski spojevi.
„Ova jedinjenja su oduvek postojala – jednostavno nismo znali za njih“, navodi hemičar Henrik Grum Kjergard sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.
„Ali činjenica da sada imamo dokaze da ova jedinjenja nastaju i da žive određeno vreme. Znači da je moguće proučavati njihov efekat… i reagovati ako se ispostavi da su opasna“, dodaje naučnik.
Poznato je da u hemijskim procesima dodavanje samo jedne nove komponente može radikalno da promeni način na koji se neka tvar ponaša.
Kao na primer, voda. Zahvaljujući načinu na koji se dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika povezuju, organska hemija se može mešati i kovitlati u evolutivni fenomen koji zovemo život.
Međutim, ako dodamo samo još samo jedan atom kiseonika, dobićemo vodonik peroksid – daleko reaktivnije jedinjenje.
Ukoliko dodamo još jedan atom kiseonika na ovaj ljuti mali molekul, dobijamo hidrotrioksid. Da bismo ga napravili, potrebna je samo odgovarajuća laboratorijska oprema, neka zasićena organska jedinjenja i malo suvog leda.
To nije baš eksperiment za zabavu, budući da je ovaj spoj vrlo reaktivan, ali postavlja se pitanje da li hidrotrioksidi lako formiraju stabilne strukture u atmosferi.
Ovo nije samo akademska rasprava, već zbog tako velikog broja hemijskih reakcija do kojih dolazi u našoj atmosferi, i složenih načina na koje ona utiče na zdravlje pojedinaca, pa do klimatskih promena, neophodno je proučiti sve varijetete koji nastaju.
„Većina ljudskih aktivnosti dovodi do emisije hemijskih supstanci u atmosferu. Dakle, poznavanje reakcija koje određuju atmosfersku hemiju je važno ako želimo da predvidimo kako će naše ponašanje uticati na atmosferu u budućnosti“, kaže Kristan H. Miler, takođe hemičar sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Istraživanja koje je sproveo ovaj tim naučnika sada pružaju prva direktna zapažanja o nastanku hidrotrioksida u atmosferskim uslovima iz nekoliko supstanci za koje se zna da su prisutne u našem vazduhu.
Ovo im je omogućilo da prouče način na koji će jedinjenje verovatno biti sintetizovano, koliko dugo ostaje i kako se razgrađuje.
Jedna takva emisija, nazvana izopren, može reagovati u atmosferi i proizvesti oko 10 miliona metričkih tona hidrotrioksida svake godine.
Međutim, to je samo jedan potencijalni izvor. Na osnovu proračuna tima, skoro svako jedinjenje bi u teoriji moglo da igra ulogu u formiranju hidrotrioksida u atmosferi, koji ostaju netaknuti negde između nekoliko minuta do nekoliko sati.
Za to vreme, oni mogu učestvovati u nizu drugih reakcija kao moćni oksidans, od kojih bi neki mogli biti zaklonjeni unutar mikroskopskih čvrstih materija koje raznosi vetar.
„Lako je zamisliti da se u aerosolima formiraju nove supstance koje su štetne ako se udišu. Ali potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdili potencijalni zdravstveni efekti”, kaže Kjergard.
Pošto aerosoli takođe utiču na način na koji naša planeta reflektuje sunčevu svetlost, saznanje kako njihova unutrašnja hemija izaziva njihov rast ili degradaciju može promeniti način na koji utičemo na našu klimu.
Dalja istraživanja će bez sumnje početi da otkrivaju ulogu hidrotrioksida u atmosferskom koktelu naše planete. Kako primećuje istraživač Univerziteta u Kopenhagenu, Jing Čen, to je zaista samo početak.
„Zaista, vazduh koji nas okružuje je ogroman splet složenih hemijskih reakcija. Kao istraživači, moramo da budemo otvoreni ako želimo da budemo bolji u pronalaženju rešenja“, napominje Čen.
Izvor: RTS/RTS, SCIENCE
