Članovi domorodačnog plemena “Mbuti” smatraju se najnižim pigmejskim narodom, koji ima veoma neobične običaje.
Prvi tragovi o plemenu “Mbuti” zabeleženi su još pre oko 4.500 godina, kada se spominju u egipatskim spisima. Prema poslednjim procenama zajednica broji oko četrdeset hiljada članova. Poznati su po nomadskom načinu života, ali i po činjenici da žene vode brigu o gotovo svim aspektima života.
Nastanili su teritoriju tropskih šuma po imenu Ituri, koja se nalazi na severu Demokratske Republike Konga. Međutim, ona nije pod zaštitom i zajedno sa građanskim nemirima, sve je bliše uništenje nčina života koje vodi ovo pleme.
Naime, da bi obezbeđivali dovoljno hrane za sve, sele se u nova područija na svake dve do četiri nedelje, kako bi lovili divlje životinje i eksploatisali prirodna staništa.
Kuće grade – žene
Menjanje staništa je uobičajen način njihovog života, ali kada su u pitanju “Mbuti” glavne i odgovorne za izgradnju koliba u naselju su žene. Tom prilikom upotrebljavaju štapove i grančice, kako bi napravile strukturu, a potom kroz njih provlače lišće. Međutim, njihova dominantnost izražena je i na druge načine.
Osim toga, sakupljaju i hranu kao što su orašasti plodovi, voće i biljke, čuvaju decu i povremeno učestvuju u lovu na divlje životinje zajedno sa muškarcima.
Poslednjih godina, hrana koju pronađu u divljini nije dovoljna za sve članove, stoga se ove žene dovijaju na razne načine i uglavnom odlaze na lokalne farme da rade kako bi obezbedile potrebne namirnice. Očigledno, sve drže u svojim rukama i ništa ne prepuštaju slučaju.
Uspeli da očuvaju tradiciju vekovima
Tokom vekova, oni su odolevali promenama i zadržali svoju tradiciju – čiji centralni deo predstavljaju ceremoniju prelaska u svet odraslih. Kod devojčica nosi naziv Elima i slavi dolazak prvog menstrualnogciklusa, Posle toga one postaju devojke, kojima je dozovoljeno da stupe u brak i rode decu.
Običaji nalažu da devojka kada dobije prvu menstruaciju ode u izolaciju. U tom periodu starije rođake podučavaju je svim neophodnim veštinama. Među kojima je posebno važna tradicionalna Amanaza – ples koja se izvodi uz pomoć štapova, a sve to prati i određena pesma. Proces učinje amože da potraje i do nekoliko nedelja.
Zanimljiv način “pronalaženja momka”
Momci iz plemena čekaju da se devojka vrati kući. Prilikom povratka ona dobija bič sa kojim treba da juri i uhvati dečka po želji. Na to odabrani muškarac mora da odgovori bacanjem kamenja i štapova.
Pleme “Mbuti” nema prinicm poglavica i formlanih starešina koji rešavaju probleme i čija je reč poslednja. Zato, kada muškarac hoće da se ženi, mora da organizuje brak po principu “razmene sestara”. Što znači da bi trebalo da utemelji brak jedne od ženskih članica svog klana sa muškarcem iz klana svoje buduće neveste.
Potom mladini roditelji od zeta dobijaju divljač na poklon, što je njegova svojevrsna potvrda je spremna da prine o svojoj supruzi i deci u budućnosti. Svadba se obeležava tako što povorka ljudi, ofarbanih u jarke, daruje mladence, a onda nastavljaju put od sela do sela u nadi da će dobiti hranu ili vino.
Izvor:Kurir
