Četvrta „Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti, manifestacija posvećena negovanju i podsticanju korišćenja ćirilice, počela je preksinoć uz glavni događaj – otvaranje prvog Parka ćirilice u nas. To je uređen prostor u centru varoši sa slovom ć kao znamenjem, klupama nalik knjigama koje su omaž srpskim velikanima, ćiriličnom tastaturom pogodnom i za sedenje, info-tablama, dečjim igralištem sa azbukom, spomenicima…
Reči Svetog Ćirila „Uslišite, Sloveni, vsi slovo, ježe krjepit srca i umi” istaknute su na glavnom obeležju parka. Cela ta postavka simbolično ukazuje da je ćirilica naše istorijsko pismo kojim su napisane naše najznačajnije knjige, ali i pismo naše budućnosti lako primenjivo i u svetu savremenih komunikacija.
Okupilo se i staro i mlado da prisustvuje ovom događaju, zaigralo se kolo KUD-a „Jelek” u glavnoj ulici, na bini zasvirali muzičari Gudačkog trija RTS-a, u slavu ćirilice, čiju upotrebu Bajina Bašta neguje više od drugih.
– Park ćirilice jedinstven je u Srbiji i okruženju, a značaj ovog pisma je i značaj očuvanja našeg identiteta. Mi smo danas igrali za ćirilicu, mi danas živimo ćirilicu. A veliki broj dece u parku najava je da će on biti izuzetno posećen – rekla je Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta. Inicijator „Ćirilične baštine” Siniša Spasojević najavio je da će, uz Park ćirilice, u ovom kraju nastati i muzej ćirilice, a zatim posebnu zahvalnost za višegodišnji uspeh te manifestacije iskazao je gradskom arhitekti Milošu Jelisavčiću, direktoru užičkog Arhiva Željku Markoviću, kao i potpisniku ovih redova iz lista „Politika”.
Predavanje u sali Ustanove „Kultura” na temu „Sporovi oko ćirilice” održao je prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog i jedan od vodećih intelektualaca u borbi za očuvanje našeg pisma. On je ukazao da se s potiskivanjem ćirilice krenulo u 20. stoleću. Počev od stvaranja Jugoslavije, pa od komunističke vlasti, kada su uvedene četiri varijante srpskohrvatskog jezika, nakon čega je u prvi plan izbila hrvatska jezička politika, koja je u Ustav te republike 1974. stavila da se u Hrvatskoj govori jezik koji u „svojoj formi jeste hrvatski književni jezik”.
– Bile su to faze kojima se odvajala jezička materija. Kod pisma ide drastičnije: već potkraj SFRJ ćirilično pismo se ne vidi unutar prostora Hrvatske, na uzmaku je u BiH, pa i unutar same Srbije, naročito u Beogradu. Ni u protekle tri decenije nakon raspada Jugoslavije takvo zatečeno stanje nema mogućnosti u Srbiji da se promeni. Naše pismo je najtužnije dane doživelo u trenutku kad je bilo logično da mu se vratimo bez ikakvog kompleksa ili osećanja krivice. Kod nas je formirana jedna intelektualna klima, dejstvo na propagandnoj ravni koje podrazumeva apsolutnu arbitražu u svim identitetskim pitanjima. Ono traje do dana današnjeg, uključujući televizije na nacionalnim frekvencijama i druge sadržaje. Ta vrsta arbitraže dovodi vas u startu u defanzivan položaj ako bilo šta hoćete da promenite jer dolazite u poziciju da morate da se pravdate po raznim osnovama. Tu je i mehanizam onemogućavanja ravnopravnog položaja ćirilice, koja je znatno manje zastupljena kod nas od latinice. Suočeni smo, dakle, s jednim sistematski organizovanim društvenim inženjeringom, opravdavanim od intelektualaca koji zagovaraju jednu vrstu denacionalizacije srpske kulture, a političari to sprovode bez ikakvog otpora. Mi, stoga, uopšte nismo u poziciji da govorimo o promeni položaja ćirilice. Smatram da to ne odgovara pravičnosti, te da ogromna odgovornost nije na tim intelektualcima, nego na političarima, koji moraju shvatiti da su pitanja jezika i pisma ona na kojima će ovaj narod opstati ili propasti – kazao je Lompar, uz apel da se sistematski unapredi položaj ćirilice u javnoj sferi.
Njemu je ovde uručena zahvalnica „Ćirilične baštine” za negovanje ćirilice, srpskog jezika i pisma.
Arno Gujon dobitnik „Ćirilične darovnice”
Tokom četvorodnevne „Ćirilične baštine” organizuje se niz programa. Na konkursu za pesmu posvećenu ćirilici (oko 100 pesama pristiglo iz pet država) pobednička je „Pismo” autorke Marine Nikolić. Sledi učenička debata „Ćirilica–latinica”, predstava „Bedemi ćirilice”, Karavan kulture govora, predavanje o ranoj srpskoj pismenosti, izložba kaligrafskih radova, beseda u manastiru Rača posvećena Ćirilu i Metodiju, stručna tribina na kojoj govore Arno Gujon, Slobodan Roksandić i Radovan Knežević. Na kraju (24. maja) sledi uručivanje nagrade „Ćirilična darovnica”, čiji je ovogodišnji dobitnik humanitarac Arno Gujon. Za, kako se obrazlaže, njegove zasluge u otvaranju škola srpskog jezika u inostranstvu, pomoć školama na Kosmetu, učešće u Karavanu kulture govora i drugo, pa i zato što koristi ćirilicu u objavama na društvenim mrežama, prepoznajući koliko je za naš identitet ćirilica značajna.
Izvor: Politika/Branko Pejović
