Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi naslijedili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neka od vjerovanja koja su ostala do danas.
– Mak valja jesti na Badnji dan, jer se vjeruje da će donijeti mnogo novca onima koji ga jedu.
Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
Ne valja na Božić čovjek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cijele godine.
– Na Badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena – a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša “pilitija” (vrane, sojke i druge) ljetine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivi – a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.
– Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
Poslije večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.
Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cijele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na Badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava, piše Alo.
Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
Žar od badnjaka se čuva zbog bjesnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
