Autor: Tanja Vujić
Evropljani u nedostatku gasa ulaze u novu trku za hitne nabavke uglja, ali je problem što je najveći prodavac uglja baš Rusija.
Evropska energetska kriza ulazi ove sedmice u novu, zaoštrenu fazu nakon najava vlada u Rimu, Berlinu i Beču da spremaju dramatične mere štednje kad je reč o domaćoj potrošnji gasa usled osetno smanjenog priliva ruskog gasa poslednjih dana.
Italija, drugi najveći potrošač sibirskog gasa u EU, sprema se da na sednici vlade danas ili sutra uvede pojačano „stanje pripravnosti” ukoliko „Gasprom” nastavi da snižava ugovorene isporuke gasa, saopštili su Rojtersu neimenovani zvaničnici vlade Marija Dragija. Italijanska energetska kompanija „Eni” dobila je juče od „Gasproma” saopštenje da će nastaviti s isporukama ovog energenta „u skladu sa (znatno umanjenim) količinama protekle sedmice (između 50 i 60 odsto od ugovorenih). Pojačano „stanje pripravnosti” je inače drugi od tri nivoa mera zaštite italijanskog energetskog tržišta na raspolaganju vladi u Rimu, koji obuhvata smanjivanje potrošnje, restrikcije isporuka pojedinim industrijskim granama, pokretanje termoelektrana i apel drugim snabdevačima da povećaju isporuke gasa.
U međuvremenu, koaliciona vlada u Berlinu najavila je u nedelju da će, mimo svojih zacrtanih „zelenih” predizbornih prioriteta, ovog leta ponovo krenuti da pokreće termoelektrane, koje će raditi najmanje do proleća 2024. I to sve kako bi se izborili s činjenicom da je 16. juna do Nemačke, najvećeg potrošača sibirskog energenta, stiglo tek 40 odsto ranije ugovorenog ruskog gasa.
„Branićemo se odlučno, precizno i smišljeno”, poručio je u nedelju nemački ministar ekonomije Robert Habek, najavljujući plan radikalne energetske štednje od letos. Habek je najpre istakao da je punjenje nemačkih gasnih skladišta radi postizanja energetske bezbednosti na zimu „apsolutni prioritet”. Ti kapaciteti su sada popunjeni 56,7 odsto, dok je cilj Berlina da 1. novembra skladišta budu 90 odsto puna. Tim povodom, Habek je objavio uvođenje dodatne kreditne linije preko državne banke KfV od 15 milijardi evra, kako bi nadležna kompanija „Trgovačko čvorište Evrope” (THE) mogla da pazari gas na, inače papreno skupom, „spot tržištu” (ugovaranje cene na licu mesta).
Kolika je energetska žurba u Nemačkoj vidi se i po tome što je ministar finansija Kristijan Lindner već dao „zeleno svetlo” za basnoslovno vrednu kreditnu liniju, dok će nadležni parlamentarni komitet o detaljima biti obavešten naredne sedmice. Habek je, bez navođenja detalja, istakao da će Berlin na leto uvesti „aukcije” kojima bi nemačke firme, spremne da smanje potrošnju gasa, dobijale kompenzacije od države.
Nadgornjavanje s Rusijom i „Gaspromom” od početka sukoba u Ukrajini nateralo je sada Berlin da po ekspresnom postupku uvede u proceduru uredbu o aktiviranju „zamene za gas”, odnosno o pojačanoj proizvodnji struje u elektranama na ugalj. Ova uredba, prema prvim najavama, trebalo bi da važi do marta 2024. godine. Berlin je već zacrtao i datum (8. jul) kad bi ova zakonska uredba trebalo da bude usvojena u gornjem domu državnog parlamenta – Bundesratu.
„Ta uredba teško nam pada”, priznao je Habek, inače ministar iz redova stranke Zelenih, koja se u predizbornoj kampanji ogorčeno borila za ukidanje elektrana na ugalj. Kako će nemački birači reagovati na ovu promenu energetskog kursa vlade u Berlinu, ostaje da se vidi.
„Putinova očigledna strategija je da nas uzdrma, podigne cene i podeli nas. Nećemo to dozvoliti”, obećao je Habek obrazlažući novi paket mera.
Moskva je juče tim povodom oštro replicirala. Evropljani su sami krivi za energetsku krizu u kojoj su se našli, uzvratio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Rusija ostaje najpouzdaniji dobavljač. S tehničke tačke gledišta, mehanička infrastruktura tog gasovoda (Severni tok 1) je pod sankcijama EU”, rekao je Peskov i dodao: „Imamo gas, spreman je za isporuku, ali Evropljani moraju da vrate opremu, koja bi trebalo da se popravi po njihovim obavezama”, preneo je Rojters njegovu izjavu.
Pritom, „Gasprom” je juče ostao dosledan nedavnoj oceni svog šefa Alekseja Milera „naši resursi, naša pravila”, a to se vidi i iz toga što ruska energetska firma nije bukirala nikakvo povećanje isporuka Evropi preko Ukrajine u julu.
Istovremeno, da EU klizi u mogući energetski „cajtnot” kad je reč o punjenju gasnih skladišta, svedoči i jučerašnja odluka vlade u Beču o reaktiviranju „Melaha”, elektrane na ugalj, južno od Graca, koja je inače 2020. zatvorena nakon 34 godine rada. Austrijska vlada je pritom donela odluku o nabavci neophodnog uglja za „Melah”.
I tek tu počinje novi košmar za energetski osiromašene Evropljane. Naime, EU je proletos odlučila da u avgustu zabrani dalji uvoz uglja iz Rusije (tokom 2020. odatle su nabavljali 54 odsto tog energenta, velikog zagađivača vazduha). Druga dva vodeća snabdevača EU – SAD i Australija – zbirno su isporučivali 30 odsto uglja. EU sada, pored grozničave trke za alternativnim snabdevačima gasom i naftom ovog leta, ulazi u novu bitku s azijskom i drugom konkurencijom za do juče „otpisani” ugalj.
Izvor: Politika
