Kako je Golob naveo u pismu upućenom Ursuli fon der Lajen i Šarlu Mišelu, EU mora da razmotri svoj dio odgovornosti za situaciju u BiH i novu geopolitičku realnost u Evropi, prenijela je agencija STA.
U pismu od 8. jula, koje je Vlada danas objavila na Tviteru, Golob je naveo da prije nego što dobije status, Bosna i Hercegovina mora da donese zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i Zakon o javnim nabavkama.
Golob je napomenuo da bi za BiH bilo važno da usvoji strategiju reforme javne uprave i akcioni plan i strategiju za upravljanje javnim finansijama, kako bi pokazala svoju opredijeljenost za unapređenje javne uprave.
Golob je napomenuo da bi za BiH bilo važno da usvoji strategiju reforme javne uprave i akcioni plan i strategiju za upravljanje javnim finansijama, kako bi pokazala svoju opredeljenost za unapređenje javne uprave.
– Gore pomenuto i sprovođenje slobodnih i fer izbora u Bosni i Hercegovini u oktobru 2022. godine ukazivali bi na dovoljnu privrženost EU, što bi predstavljalo osnov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine, najkasnije na Evropskom savjetu u decembru 2022. godine – navodi se u pismu.
Slovenački premijer napomenuo je da je BiH prošla kroz period rata koji je trajno podijelio njenu politiku, administraciju i društvo u cjelini i naglasio da bi davanje statusa zemlje kandidata ojačalo progresivno i usmjereno ponašanje.
Dodao je da je primarni razlog stagnacije BiH posljedica “suprotstavljenih vizija političkih elita” u zemlji i “nespremnosti istih elita da postignu neophodne kompromise kako bi zemlja krenula naprijed”.
Golob je prvi put predložio da se Bosni i Hercegovini dodijeli status kandidata na samitu EU u junu, a za to se založio i predsjednik Borut Pahor u pismu Mišelu u junu, pozivajući da se status dodijeli bez uslova.
Izvor: TANJUG