Dogodi li se najgore i ako se rusko-ukrajinski rat prelije na druge zemlje, skloništa u Helsinkiju mogu da prime hiljade građana, javlja britanski „Gardijan”. Građani se zbog toga osećaju sigurnije, dodaje se.
Finska je svoju ekstenzivnu mrežu skloništa krenula da gradi još 60-ih godina prošlog veka, delom i zbog iskustva iz rata sa Sovjetskim savezom 1939. Posle 1945. ta zemlja nije imala vojnih sukoba, pa su sagrađena skloništa korišćena kao sportski centri, bazeni, podzemne garaže i skladišta. Ali ta podzemna infrastruktura postala je izuzetno značajna nakon što je Rusija krajem februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, jer Finska ima granicu s Rusijom koja se proteže na čak 1.340 kilometara. To je dovelo do redefinisanja obrambene strategije u najvažnijoj geopolitičkoj krizi od Drugog svetskog rata.
„Spavam mnogo bolje znajući da imamo ovakva skloništa, posebno sada kada znamo šta se sve događa u Ukrajini – kaže Tomi Rask, instruktor bezbednosti u Centru civilne zaštite u Helsinkiju koji je građane poveo u obilazak jednog od skloništa koje može da primi čak šest hiljada osoba.
Finska skloništa su među najboljima i dugo smo ih gradili – govori Rask pokazujući čelična vrata na ulazu koja mogu da izdrže čak i nuklearni napad. Dodao je da sve veće zgrade u zemlji imaju podzemna skloništa, a oko pet i po hiljada ih je samo u Helsinkiju i mogu da prime oko 900.000 ljudi, što je više od populacije u prestonici.
– Ta skloništa mogu da pruže zaštitu od gotovo svakog napada, uključujući hemijski. Imamo vodu, vazduh i krevete, ljudi ovde mogu da prežive nedeljama – zaključuje on.
Izvor: Politika
