Nauka nikada nije odgonetnula tajnu – da li mozak nakon pogubljenja giljotinom nastavlja da bude svestan još neko vreme. Dok su jedni odbacivali mogućnost da je mozak pogubljenog i dalje aktivan, drugi, među kojima mnogi ozbiljni naučnoci, tvrdili su da glava ostaje prisebna još nekoliko sekundi.
U teoriji, sečivo goljotine teško je oko 50 kilograma i ono nakon pada sa šest metara odvaja glavu od tela. Zbog presecanja kičmene moždine i gubitka krvnog pritiska mozak bi trebao odmah da se „isključi”.
Činjenica je da tokom pogubljenja giljotinom mozak ostaje netaknut. Postoje priče, čak i relevantna svedočanstva da je glava bila svesna okoline još nekoliko sekundi. Čak i to da su u pojedinim slučajevima glave odgovarale na pozive i otvarale oči. Sveštenik Devoj koji je prisustvovao mnogim pogubljenjima u zatvorima, svedočio je o jednom slučaju, kada je bio siguran da ga odsečena glava posmatra.
– Oči su me gledale, kao da traže blagoslov. Rukom sam napravio potez u obliku krsta i jedno oko je namignulo. Kao da je glava poslala znak zahvalnosti. Nakon toga pogled se izgubio, opisao je to iskustvo sveštenik Devoj.
U julu 1793. godine na giljotini je pogubljena Šarlot Korde. Njena glava je podignuta da je vidi okupljena masa. Jedan od prisutnih je udario šamar glavi i tada su njeni obrazi porumeneli. Svedoci su rekli da je to bio znak sramote koju je osećao mozak Šarlote.
Studenti medicine su 1803. godine vršili eksperimente sa osuđenicima koji su pogubljeni giljotinom. Nakon pogubljenja su uzimali glave, vikali, dozivali njihova imena. Nije bilo ni jedne reakcije.
Francuska je poslednju smrtnu kaznu giljotinom izvršila 1977. godine. Tada je pogubljen osuđeni ubica Hamida Đandubi. Giljotina je tada otišla u istoriju, pod sumnjom u njenu humanost – da smrt nastupa trenutno.
Naučnici su tokom eksperimenata 1975. godine pratili signale koje je beležio elektrokardiogram kod pacova kojima je odvojena glava od tela. Kako su ustanovili, u proseku još 13,6 sekundi je mozak bio aktivan. Tokom tog vremena je verovatno osećao bol i nelagodu.
Giljotina je dobila ime po svom izumitelju, doktoru Džozefu Giljotinu. Njegova naprava za pogubljenje korištena je približno 250 godina.
(politika.rs)
