SARAJEVO, BANJALUKA – Evropska unija (EU) počela je sa dodjeljivanjem sredstava iz paketa energetske pomoći za zemlje zapadnog Balkana, a BiH je juče odobren prvi paket podrške vrijedan 70 miliona evra.
Kako nam je rečeno u Delegaciji EU, Evropska komisija je juče dostavila Sporazum o finansiranju Paketa energetske podrške, a za prvu tranšu od 63 miliona evra potrebno je usvajanje i potpis Savjeta ministara BiH.
“Prije nego što sredstva budu isplaćena, očekuje se da BiH dobije pozitivnu ocjenu Evropske komisije o napretku u implementaciji Akcionog plana koji je Savjet ministara BiH usvojio 22. decembra 2022. godine. U ovom akcionom planu navedene su mjere koje će domaće vlasti primijeniti kako bi iskoristile sredstva iz Paketa energetske podrške i omogućile energetsku tranziciju zemlje”, navedeno je.
Iako je pomoć uslovljena implementacijom Akcionog plana, vjeruje se da će sredstva biti isplaćena veoma brzo, jer EU želi da sredstva što prije dođu do ugroženih kategorija stanovništva.
Naime, čak 50 miliona pomoći biće usmjereno za ugrožene kategorije stanovništva koje trpe posljedice rasta cijena energenata, deset miliona evra biće isplaćeno za poboljšanje energetske efikasnosti 4.000 stambenih zgrada, dok je još deset miliona evra namijenjeno za oko 400 mikro, malih i srednjih preduzeća koja se suočavaju s izazovima usljed energetske krize.
Johan Zatler, šef Delegacije EU u BiH, izjavio je da je primarni cilj pomoć najugroženijima.
“Agresorski rat Rusije na Ukrajinu doveo je do značajnog povećanja cijena za domaćinstva, uključujući račune za energente. EU je odani prijatelj i partner BiH, a Paket energetske podrške osmišljen je da pomogne zemlji u suočavanju sa trenutnim izazovima. Najugroženije porodice će dobiti više od dvije trećine svih sredstava dodijeljenih BiH. Ostatak će ići na poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privatnom sektoru, što predstavlja investiciju u budućnost i donosi dodatne uštede”, naglasio je on.
Podsjećanja radi, paket je najavila Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, koja je region posjetila u oktobru prošle godine. Radi se o milijardu evra za energetske projekte i pomoć zemljama zbog rasta cijena energenata, s tim da je polovina novca namijenjena za investicije u nove energetske objekte.
Srednjoročna i dugoročna podrška biće dostupna kroz grantove u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan.
“Ovi grantovi će podržati energetsku tranziciju kroz podršku izgradnji projekata obnovljivih izvora energije i nadogradnju sistema za prenos električne energije, centralnog grijanja i šema energetske efikasnosti za stare stambene zgrade. Takođe će podržati energetsku sigurnost, kroz unapređenje infrastrukture za gas i električnu energiju, uključujući interkonektore. Paket energetske podrške može biti polazna tačka za energetsku tranziciju u BiH i domaće vlasti bi trebalo da iskoriste naredni period za osmišljavanje projekata kako bi se u potpunosti iskoristila raspoloživa sredstva”, kažu oni.
Jedan od razloga za brzo formiranje Savjeta ministara BiH je želja da se aktiviraju energetski projekti koji su već duži period na čekanju, poput izgradnje hidroelektrane Buk Bijele ili gasne infrastrukture namijenjene za diverzifikaciju dobavljača ovog energenta, za šta su, pored EU, posebno zainteresovane i SAD, koje žele da se BiH poveže na terminal za tekući gas na Krku, u Hrvatskoj, i time obezbijedi dodatni izvor snabdijevanja.
50 miliona evra
za ugrožene kategorije stanovništva koje trpe posljedice rasta cijena energenata
10 miliona evra
za poboljšanje energetske efikasnosti 4.000 stambenih zgrada
10 miliona evra
za oko 400 mikro, malih i srednjih preduzeća koja se suočavaju s izazovima usljed energetske krize.
(Nezavisne)
