BiH je što se tiče snabdevanja gasom u najlošijem položaju na zapadnom Balkanu. Bez skladišta za rezerve, sa raskinutim ugovorom za uvoz preko Mađarske snabdevanje je neizvesno.
Snabdevanje Bosne i Hercegovine gasom za sada teče bez većih problema. Gazprom je nastavio uredno snabdevanje preko Turskog toka, na koji je BiH zajedno sa Srbijom prešla od 1. aprila prošle godine. Međutim, zbog novog zahteva SAD-a da Evropa otkaže ugovore sa Gazpromom, BiH bi se mogla naći u katastrofalnom položaju, kaže stručnjak za gasni sektor Almir Bećarević.
„Scenario koji bi bio još i gori je da Rusija otkaže isporuke gasa i u tom slučaju BiH nije u zavidnoj situaciji. Čak ni Srbija ne bi bila u dobroj situaciji, iako su napunili skladišta još u decembru, i to rutom kroz Mađarsku”, kaže nekadašnji direktor firme BH Gas.
Unutarašnji sukobi
Ruta kroz Mađarsku više nije opcija za BiH. Pre tačno godinu dana BiH se prebacila na gasovod Rusija-Turska-Bugarska i dalje preko Srbije, odakle na samo jednoj tački ulazi u BiH: Šepak kod Zvornika. Prelazak na Turski tok izazvao je problem unutar BiH, usledile su i tužbe, jer je distributivno preduzeće BH Gas tada optužilo uvoznika Energoinvest da će plaćati penale Mađarima, s kojima je potpisan ugovor o isporuci do 2023. godine.
U Energoinvestu su tada odbacili sve optužbe, podsećajući da je zahtev za prelazak na Turski tok bio uslov da Energoinvest uopšte dobije ruski gas. Reč je zapravo o istom gasu, iste kompanije Gazproma, koji ide iz iste zemlje. Jedina promena bila je navedena ruta, koja je za 25 posto jeftinija od one kroz Ukrajinu i Mađarsku koja je do tada korišćena. Problem je bio monopol u isporuci gasa, sada u rukama samo jedne strane.
“Znači mi smo, kada je bila kriza s gasom 2009. godine, našli novog isporučioca za tri dana i počeli da se snabdevamo gasom, a ovde je sve pod monopolom. Niko nije generalno protiv ruskog gasa, ali Gazprom ovde ima punu kontrolu nad cevima i nad gasom i niko drugi ne može pristupiti”, rekao je Bećarević u toku prelaska BiH na drugi gasovod.
Cena će rasti
Sada je situacija nešto bolja, jer da je BiH ostala na tom Severnom toku stanje s isporukom bilo bi još neizvesnije. No na drugoj ruti stvara se veća konkurentnost jer gasovod prolazi kroz više zemalja. S obzirom da se radi o istom gasu, ako dođe do zatvaranja ventila u Rusiji, neće biti bitno koji se tok koristi.
„Prelaskom na Turski tok, odlukom resornog ministarstva, BiH je raskinula te ugovore na severu s Mađarima i sada vi visite. A ujedno imate s Mađarima spor težak 21 milion dolara, jer ugovor traje do 2023. Tako da situacija nije nimalo dobra”, kaže Bećarević, pri čemu se ograđuje da je sve ovo najgori scenario. Međutim, sve i da ne bude ograničenja, upozorava da će cena gasa višestruko porasti.
Za razliku od evropskih zemalja, BiH je potvrdila kontinuitet isporuke gasa kroz dugoročne ugovore. Ako članice EU odustanu od dugoročnih ugovora i prihvate ponudu Amerike o uvozu utečnjenog zemnog gasa, to bi značajno povećalo cenu na tržištu. Ekonomista Zoran Pavlović zaključuje da to nijednom kupcu nije u interesu.
Nema alternative
„Moramo biti svesni da nema alternative snabdevanju gasom iz Rusije. Ova alternativa preko Amerike nije isplativa, jer se troši energija za njegovo pretvaranje, što je nepotreban trošak. Taj način isporuke može se koristiti samo u interventnim isporukama. Svaka druga dugoročna distribucija je suluda”, kaže Pavlović.
BiH za sada ne bi trebala da ima problema sa uvozom i distribucijom gasa iz više razloga. Prvi i osnovni je što se radi o malom tržištu. Najveći deo zapravo ide u Federaciju BiH, a nešto manji u RS, za čiju je distribuciju zaduženo poduzeće Gas Res iz Banjaluke, koje je vlasništvu Vlade RS. Zamišljeno je kao nosilac gasifikacije RS-a, u okviru izgradnje Južnog toka, koja je obustavljena 2014. godine. S Turskim tokom ponovo se otvara priča o gasifikaciji, koja za sada nema većih rezultata. Iz kompanije uveravaju da nema nijednog razloga za prekid snabdevanja gasom, a što se tiče cene, kažu da će ona ostati ista do kraja maja, kada ističe ugovor.
U ovom trenutku za BiH je ipak najveći problem cena gasa koja će najverovatnije pratiti cenu na berzama, što znači značajno poskupljenje, smatraju stručnjaci. Još jedan scenario je moguć a on uključuje upravo kompaniju Gas Res. Ona će, ako evropske zemlje otkažu ugovore s Gazpromom, biti njegov jedini distributer u BiH, s obzirom da je izvesno da će Federacija u tom slučaju pratiti korake evropskih zemalja, za razliku od RS-a.
„Ako se bude dosledno pratila politika EU, koja bi izašla iz ugovora sa Gazpromom, kako će se onda ponašati Federacija koja bi trebala da prati te procese? Hoće li ona u tom slučaju izigrati taj embargo jer bi kupovala gas posebno od Gas Resa, koji verovatno ne bi pratio tu politiku pa i dalje imao potpisan ugovor s Gazpromom”, kaže Bećarević, ističući da to ne bi bilo dobro.
Srbija preko 100 miliona kubika, BiH nula
Srbija u ovom trenutku ima uskladištenih 110 miliona kubnih metara gasa, kao i zalihe nafte i naftnih derivata. BiH nema ni skladište. Pre 20 godina je pokrenuta inicijativa za podzemno skladište u Tuzli, koje bi bilo dovoljno za BiH.
Međutim, pre 15 godina BiH je na godišnjem nivou trošila oko 400 miliona kubnih metara gasa. Danas je taj broj do 250 miliona. S obzirom da se tokom izgradnje zbog takvih velikih investicija mora opteretiti cena gasa, izgradnja je finansijski opravdana i isplativa tek nakon 500 miliona kubika uvoza godišnje, što je nerentabilno u slučaju BiH. Zbog toga BiH planira priključenje na južnu interkonekciju, čime bi imala pristup skladištima iz dva pravca, Srbije i Hrvatske, iako se ovaj proces blokira iz RS. Stručnjaci smatraju da je razlog osiguranje zavisnosti od samo jedne, postojeće rute.
Izvor: Energija Balkana/Dragan Maksimović DW
