U rastu cena prednjačili su mlečni proizvodi i biljna ulja, objavio FAO. – Efekti sukoba u Ukrajini jasnije će se videti narednog meseca.
Cene hrane na svetskom nivou porasle su u februaru 20 odsto u odnosu na godinu dana ranije, najviše zbog rasta cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane FAO u februaru je u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto u odnosu na godinu dana ranije i 3,1 više nego u februaru 2011. godine.
Inače, ovaj indeks prati mesečne promene međunarodnih cena hrane kojom se najviše trguje.
Ističe se i da indeks meri prosečne cene tokom meseca, tako da februarski rezultat samo delimično uključuje tržišne efekte koji proizlaze iz sukoba u Ukrajini.
U međuvremenu je došlo i do još drastičnijeg skoka cena žitarica i očekuje se da ćemo prave razmere videti tek narednog meseca. Stručnjaci su za „Politiku” već istakli da ovakva dešavanja nisu rezultat realnih okolnosti ili manjka robe, već panike koja je zavladala na svetskom tržištu. Kupci u Srbiji najmanje do kraja aprila biće zaštićeni od ovog udara, bar kada je reč o cenama nekoliko osnovnih namirnica. Do tada će trajati vladina mera kojom je ograničila cene na nivo od 15. novembra prošle godine.
Na ovom spisku su kristal šećer, brašno tip 400 i tip 500, svinjski but, suncokretovo ulje i pasterizovano mleko sa 2,8 odsto mlečne masti. Pre ove mere, koja je već produžena za tromesečni period, ograničena je i cena bele vekne. Ostale cenovnike proizvođači formiraju slobodno.
Kada je reč o februarskom izveštaju FAO, najveći rast cena zabeležen je kod biljnih ulja – za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, i one su dostigle novi rekord, navode u FAO. Na to su najviše uticali palmino, suncokretovo i sojino ulje. Ovo je rezultat veće tražnje a tržištu, što se podudara s nekoliko faktora, poput smanjene dostupnosti palminog ulja iz Indonezije, manje proizvodnje soje u Južnoj Americi, ali i zabrinutosti za izvoz suncokretovog ulja iz crnomorskog regiona. Rusija i Ukrajina su, inače, zajedno najveći izvoznici ovog ulja u svetu. Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru.
Kod žitarica je zabeležen rast od tri procenta u odnosu na prethodni mesec. Cene pšenice u svetu porasle su za 2,1 odsto, najviše zbog neizvesnosti povodom dešavanja u Ukrajini i protoka robe u crnomorskim lukama.
Pirinač je bio skuplji za 1,1, kao i meso. U ovom sektoru postojala je neravnoteža, svinjetina je poskupela, dok su cene ovčijeg i živinskog mesa pale, a kako je objašnjeno, bilo je to delom i zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine. Zabeležena je i velika tražnja za govedinom. Cena šećera je pala za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama. U FAO napominju da na rast cena hrane veliki uticaj ima poskupljenje energenata, đubriva i stočne hrane, a to će dovesti do smanjenje profita proizvođača i demotivisati ih za dalja ulaganja i širenje proizvodnje. FAO je objavio i izveštaj o snabdevanju i potražnji za žitaricama, s preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju u 2022, gde navode da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona.
Izvor i autori: Politika/I. Albunović J.Antelj
