S krunom na glavi dočekala je 13 američkih predsednika, 14 britanskih premijera, Drugi svetski rat, „hladni rat”, pad Berlinskog zida, raspad britanske svetske imperije, bregzit i koronu, jer Njeno veličanstvo Elizabeta Druga je, kako je rekao Boris Džonson, u dobroj formi. U to ime upriličeno je impozantno četvorodnevno slavlje, koje ujedno podseća da se sve menja, ali da je ona tu – u 96. godini i sa sedam decenija vladavine. U pokušaju da uokvire njen život, nazivaju je kamenom temeljcem u arhitekturi svoje zemlje. Neki je smatraju rokenrol kraljicom, opevanom u najkraćoj pesmi „Bitlsa”, a svi kraljicom majkom – jer ona je za Britance deo porodice.
U čast platinastog jubileja dobila je i lutku „barbi” s njenim likom, a legende panka „Seks pistolsi” reizdali su kontroverzni singl objavljen 1977. Zbog stiha „Bože, spasi kraljicu i njen fašistički režim”, Bi-Bi-Si je tada odbio da ga emituje, ali pesma je našla put do samog vrha top-lista.
Nema osobe koja ne zna za Elizabetu Drugu, ali niko ne zna ko je ona zaista. Producent, scenarista i režiser Tom Dženings jadao se da je snimanje „Kraljice” bio najveći izazov s kojim se susreo u životu jer su o ženi rođenoj pre gotovo 100 godina imali štura svedočanstva. Do javnosti nikada nije dospeo nijedan pisani trag koji bi svedočio o tome kakva je iza zidina Bakingemske palate Lilibet, kako ju je od milošte zvao deda Džordž Peti.
Jedni se u odgonetanju misterije pozivaju na „Netfliksovu” seriju „Kruna”. Drugi ponavljaju ono što se plasira – da niko pre nje nije duže stolovao na britanskom tronu i da je imala jednog muškarca, supruga princa Filipa, i najduži brak u britanskoj kraljevskoj kruni, pune 73 godine. Krunisanje je oborilo još jedan rekord – nikada pre nijedan događaj nije imao 300 miliona televizijskih gledalaca. Tako je Elizabeta ušla u naše domove i ostala najpopularniji član kraljevske porodice, a verovatno i vlasnik najveće kolekcije šešira na svetu. Smrt oca Džordža Šestog bio je trenutak kada je, u 25. godini, otpočela njena vladavina, tokom koje je postala jedina živa spona Britanije s posleratnom i carskom prošlošću.
Odrasla je uz pse i konje, a od malih nogu je pripremana za ono što je danas. Pouzdani spisi iz 1934. beleže da se budući Edvard Osmi nije radovao jer će postati kralj, pa je dete, dugo pre nego što će njen stric abdicirati u korist njenog oca, dobijalo striktno vaspitanje buduće kraljice. Da je kao devojčica shvatala težinu nacionalne uloge svog dede i počela da razvija osećaj o vlastitoj roli, govori i to što ga je nazivala Deda Engleska. Nakon stričeve abdikacije desetogodišnju princezu su opisivali kao nekoga ko se strasno moli da dobije brata. Bivši premijer Džon Mejdžor rekao je da je u vođenju zemlje presudilo njeno stoičko prisustvo i što se javno ponašala kao što govori – da je dobra volja bolja od mržnje, tolerancija od osvete, a saosećanje bolje od besa.
Izvor: Politika
Autor: Ljiljana Vujić