Američka vojna industrija skoro da je bila zavijena u crno tog 27. marta 1999. godine. Tog dana sremačko selo Buđanovci je bilo top vest svetskim izveštačima koji su lomnjenjem jezika javljali svojim radakcijama da je uništena vojna tehnologija 21. veka. Za 18 sekundi, Zoltan Dani, tada potpukovnik Vojske Jugoslavije, izvršio je zadatak, kako kaže, samo još jedan u nizu. U blatu vojvođanske ravnice, kao u velikom kalupu, otapala se visoka tehnologija do tada neprikosnovenog stelta F117. Nevidljivog više nema. Otišao je u istoriju zauvek.
“Bilo je bitno da u radu prema sredstvima za napad iz vazdušnog prostora završimo sav posao za 20 sekundi, jer ako bi se duže radilo, postojala je mogućnost da nas lakše otkriju i pošalju prema nama neku protivradarsku raketu. Onom ko doživi 21. sekundu, a to znači da se desilo najgore, prođe mu ceo život. To je metafora”, priča Zoltan Dani za “Nezavisne” o dokumentarcu “21. sekund” snimljenom o tom danu kada je cela zemaljska kugla čula da je oboren F117.
On, na sreću, nije imao priliku da doživi tu 21. sekundu. Ovaj čovek koji je bio glavna karika u obaranju nevidljivog aviona napustio je vojnički život i verovali ili ne – u Kovinu kod Beograda otvorio je radionicu za proizvodnju pekarskih proizvoda!
Kaže da kada su saznali da su oborili do tada nevidljivi stelt njegov zamenik je izašao iz kuhinje, noseći poslužavnik i rekao: “Evo specijalitet naše kuće 0 F117”, a na tacni nije bilo ništa.
“Od tada svake godine, 27. marta, sa sinom koji studira hotelijerstvo, smer poslastičarstvo, napravimo tortu u obliku F117, za parastos nevidljivom”, priča sa osmehom Dani.
Uključena inovacija bez odobrenja komande
O obaranju aviona priča kao o najnormalnijoj i potpuno rutinskoj stvari. Kaže – to je kao kada se bavite sportom.
“Uložite sve vreme i trud da postignete uspeh u tome što radite i kada se taj uspeh desi – to je to, super, nema neke posebne euforije, to smo završili i idemo dalje. Nismo obaranje tog aviona doživeli kao bingo, kao nešto posebno. Nismo imali utisak 21. sekunde, jer se ona nije desila. Mi smo F117 završili za 18 sekundi, mnogo brže nego što bi onaj, sa druge strane, imao vremena da eventualno pusti neka svoja ubojna sredstva prema nama”, kaže Dani.
On je pretpostavljao da bi ono što je te noći video na ekranu radara mogao biti nevidljivi, ali nije bio sto odsto siguran. Do tog dana njegov divizion bio je u režimu ćutanja. To znači da su bili istureni ispred svih diviziona, prema zapadnoj, hrvatskoj granici, a onda su dobili naređenje da se pripreme. Oko 18 sati, uočili su neispravnost na jednom osmatračkom radaru i kvar su ubrzo otklonili. Izvestili su pretpostavljenu komadnu da su spremni za izvršavanje zadataka i da su u borbenoj gotovosti.
