Književnica Vesna Goldsvorti živi u Londonu od 1986. godine, a u Beograd je došla na nekoliko dana da bi primila Nagradu „Moma Kapor“ za knjigu „Gvozdena zavesa“ koja je već dobila niz nagrada u Velikoj Britaniji.
U Skupštini Grada Beograda, Vesna Goldsvorti je pre 42 godine, kao maturantkinja, primila Oktobarsku nagradu, a sada joj je na istom mestu uručena nagrada „Momo Kapor“ za knjigu Gvozdena zavesa.
„Momo Kapor je pisac moje mladosti. Sedamdesetih godina, ona velika biblioteka ‘Hit’, pa njegovi romani, svake dve-tri godine, one divne devojke sa imenima od tri slova – Una, Ana, Zoe – sve sam to čitala, i sve te primerke knjiga imam ovde u Beogradu“, navodi prva dobitnica nagrade koja nosi ime poznatog pisca.
Naglašava da s obzirom na to da je „feminiskinja starog kova“, voli što je prva žena kojoj je uručeno ovo priznanje.
„Prošle godine sam primljena u Kraljevsko književno društvo, i tu su rekli, prva Srpkinja. A ja sam rekla i prvi Srbin“, napominje Goldsvorti.
U romanu Gvozdena zavesa nalazi se ljubavna priča ćerke visokog člana komunističke partije, tipične predstavnice socijalističke princeze, koja će se zaljubiti u pesnika iz Engleske, i pobeći iz svoje zemlje.
„Ljubavna priča je pomalo ironičan naslov. Ja već dugo mislim da su najbolji oni romani koji o politici pričaju kroz jedan lični odnos. To je Doktor Živago, to je Kunderina Nepodnošljiva lakoća postojanja, pa čak i Prohujalo sa vihorom. Meni je to bila ideja, da kroz odnos dvoje ljudi, ispričam jednu veliku i važnu priču, o dva pola Evrope, o dva kontrasta – Istok i Zapad“, naglašava književnica.
Glavna junakinja, privilegovana „crvena princeza“ iz zemlje istočnog bloka, iz sveta ličnog bogatstva, ali manjka slobode, prelazi u svet sa mnogo slobode, ali manje ličnog bogatstva.
„Upravo je to neko sažimanje same srži romana“, smatra Goldsvorti, „Meni je bilo stalo, jer ja sam pisac koji se već decenijama bavi stereotipima, da preokrenem stereotip. Očekivalo se da ona dolazi iz siromašnijeg dela Evrope, a zapravo je imala sve privilegije, a dolazi u jednu siromašnu, boemsku, pesničku Englesku. Znači, ako imate neke predrasude o istoku i zapadu, ova knjiga sve to ruši“, napominje Goldsvorti.
Roman Gvozdena zavesa proglašen je za Knjigu dana u Gardijanu, Knjigu meseca u Tajmsu i Knjigu godine u Independentu, iako je tek početak godine. Spisateljica smatra da je tome doprinelo i to što je zbog trenutne situacije u Evropi knjiga jako aktuelna.
„Ja sam predvidela neke političke i istorijske kontekste, ali baš ovako kako se oni razvijaju, zaista nisam“, priznaje autorka.
Pišući svoje memoarsko delo Černobiljske jagode, negde 2005. godine, zaključila je da će joj trebati dosta vremena da se u svom spisateljskom radu ponovo vrati Srbiji i Beogradu kao temi, već je želela da piše o Londonu.
U Skupštini Grada Beograda, Vesna Goldsvorti je pre 42 godine, kao maturantkinja, primila Oktobarsku nagradu, a sada joj je na istom mestu uručena nagrada „Momo Kapor“ za knjigu Gvozdena zavesa.
Razgovor Marije Miljević Rajšić sa Vesnom Goldsvorti
„Momo Kapor je pisac moje mladosti. Sedamdesetih godina, ona velika biblioteka ‘Hit’, pa njegovi romani, svake dve-tri godine, one divne devojke sa imenima od tri slova – Una, Ana, Zoe – sve sam to čitala, i sve te primerke knjiga imam ovde u Beogradu“, navodi prva dobitnica nagrade koja nosi ime poznatog pisca.
Naglašava da s obzirom na to da je „feminiskinja starog kova“, voli što je prva žena kojoj je uručeno ovo priznanje.
„Prošle godine sam primljena u Kraljevsko književno društvo, i tu su rekli, prva Srpkinja. A ja sam rekla i prvi Srbin“, napominje Goldsvorti.
U romanu Gvozdena zavesa nalazi se ljubavna priča ćerke visokog člana komunističke partije, tipične predstavnice socijalističke princeze, koja će se zaljubiti u pesnika iz Engleske, i pobeći iz svoje zemlje.
„Ljubavna priča je pomalo ironičan naslov. Ja već dugo mislim da su najbolji oni romani koji o politici pričaju kroz jedan lični odnos. To je Doktor Živago, to je Kunderina Nepodnošljiva lakoća postojanja, pa čak i Prohujalo sa vihorom. Meni je to bila ideja, da kroz odnos dvoje ljudi, ispričam jednu veliku i važnu priču, o dva pola Evrope, o dva kontrasta – Istok i Zapad“, naglašava književnica.
Glavna junakinja, privilegovana „crvena princeza“ iz zemlje istočnog bloka, iz sveta ličnog bogatstva, ali manjka slobode, prelazi u svet sa mnogo slobode, ali manje ličnog bogatstva.
„Upravo je to neko sažimanje same srži romana“, smatra Goldsvorti, „Meni je bilo stalo, jer ja sam pisac koji se već decenijama bavi stereotipima, da preokrenem stereotip. Očekivalo se da ona dolazi iz siromašnijeg dela Evrope, a zapravo je imala sve privilegije, a dolazi u jednu siromašnu, boemsku, pesničku Englesku. Znači, ako imate neke predrasude o istoku i zapadu, ova knjiga sve to ruši“, napominje Goldsvorti.
Roman Gvozdena zavesa proglašen je za Knjigu dana u Gardijanu, Knjigu meseca u Tajmsu i Knjigu godine u Independentu, iako je tek početak godine. Spisateljica smatra da je tome doprinelo i to što je zbog trenutne situacije u Evropi knjiga jako aktuelna.
„Ja sam predvidela neke političke i istorijske kontekste, ali baš ovako kako se oni razvijaju, zaista nisam“, priznaje autorka.
Pišući svoje memoarsko delo Černobiljske jagode, negde 2005. godine, zaključila je da će joj trebati dosta vremena da se u svom spisateljskom radu ponovo vrati Srbiji i Beogradu kao temi, već je želela da piše o Londonu.
„Htela sam da jedan bude neposredno posle Drugog svetskog rata, jedan da bude osamdesetih, u vreme kada sam ja stigla u London, a jedan savremen. Znači, tu jednu trilogiju sam pisala, ali preko reda. Počela sam sa savremenom, pa posleratnom, i tek na kraju vreme koje ja znam. I tek sa ovom trećom knjigom sam napisala priču koja nije intertekstualna, vezana za druge knjige. A u sva tri romana, junaci su istočni Evropljani u Londonu“, podseća književnica.
Kao profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetu u Engleskoj, svoje studente pokušava da poduči kako je roman teško napisati, a sve teže objaviti i da je to četiri ili pet godina života koje ste uložili u neki projekat, za koji ne znate da li će biti uspešan.
„Vrlo je važno odabrati temu koja će vam nešto dati, čak i da poduhvat ne uspe“, napominje sagovornica Marije Miljević Rajšić.
Na kraju, Vesna Goldsvorti ističe da je njen životni moto sažet u rečenici Oskara Vajlda, „Zlatno pravilo je, da ne postoji zlatno pravilo“.
„Ne postoji životni moto, već se stalno morate menjati i prilagođavati. Nema motâ, ima putovanja i ima prilagođavanja“.
Vesna Goldsvorti
Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji.
Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015) i Gospodin Ka (2018).
Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja.
Izvor: RTS
