Posle probnog lansiranja rakete dugog dometa „hvasong- 17” stižu najave da bi Severna Koreja uskoro, prvi put posle 2017. godine, mogla da isproba i atomsku bombu.
Ličilo je pomalo na severnokorejsku verziju filma „Top gan”. U kratkom foto video prilogu državne televizije Kim Džong Un u avijatičarskoj kožnoj jakni sa crnim naočarima stoji ispred hangara. Slede kadrovi ogromnog pokretnog lansera, a potom ispaljivanje rakete. U završnici propagandnog televizijskog žurnala u holivudskom stilu vidi se kako mladi vođa zajedno s generalima ushićeno poskakuje u komandnom centru zbog uspešno izvedenog testa.
Projektil koji je posle leta dugog 1.100 kilometara s visine od 6.200 kilometara pao u more u blizini japanskog poluostrva Ošima uznemirio je Tokio i Seul, a zbog potencijalnog dometa nije ostavilo ravnodušnim ni prekookeanskog „arhineprijatelja” – SAD.
Nekoliko dana posle testiranja novog tipa rakete „hvasong-17”, kojim je Pjongjang prekinuo samonametnuti moratorijum na lansiranje interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) iz 2017. godine, stižu najave da bi najizolovanija zemlja sveta mogla uskoro da isproba i atomsku bombu.
„Samo onaj ko ima opremu sa značajnim udarnim kapacitetima, nadmoćnu vojnu silu koju niko ne može da zaustavi, može da spreči rat, garantuje bezbednost zemlje i stavi pod kontrolu sve pretnje i ucene imperijalista”, izjavio je Kim tokom posete radnicima koji su učestvovali u izvođenju raketnog testa 21. marta, prenose državni mediji.
Najava Severne Koreje da će nastaviti da razvija značajne ofanzivne kapacitete i unapređuje svoje strateške snage, usledila je pošto je agencija Jonhap, pozivajući se na izvore vlade u Seulu, saopštila da je Kimov režim započeo radove na zatvorenom poligonu za nuklearno testiranje Pangje-ri, koji se nalazi na severu zemlje.
Satelitski snimci su otkrili radnike kako kopaju nove tunele na poligonu na kojem je Pjongjang izveo dosadašnjih svih šest atomskih proba. Pozivajući se na procene stručnjaka, južnokorejski mediji pišu da bi novi test atomskog oružja mogao da usledi već u aprilu. Predviđa se da bi Kim Džong Un na taj način mogao da obeleži 110. godišnjicu rođenja svog dede Kim Il Sunga, osnivača Severne Koreje.
Očito da severnokorejski vođa koristi razdor između SAD i Rusije zbog Ukrajine kako bi sa što manje međunarodnih posledica pokazao svoje „atomske mišiće”. Iako će svet osuditi budući atomski test Severne Koreje, malo je verovatno da će uslediti nove sankcije, jer će se njima u SB UN sigurno usprotiviti Moskva i Peking.
Atomske probe u podzemnim tunelima poligona Pangje-ri vršene su od 2006. do 2017. godine. Poslednji nuklearni test je zbog serije malih zemljotresa izazvao geološku nestabilnost celog regiona. Američki obaveštajni zvaničnici procenjuju da bi, uprkos tome, ova lokacija mogla da posluži za nove atomske testove.
Severna Koreja je uoči prvog susreta Kim Džong Una i Donalda Trampa 2017. nametnula moratorijum na nuklearne probe tako što je pred TV kamerama porušila tunele na poligonu. Međutim, pošto su posle tri susreta s američkim predsednikom pregovori o denuklearizaciji prekinuti, Kim je 2019. godine poručio da nema obavezu da dalje poštuje moratorijum na nuklearne probe.
Pojedini vojni stručnjaci, međutim, sumnjaju da je Kim prošle nedelje ispalio interkontinentalnu raketu „hvasong-17”, koja ima potencijalni domet od 9.300 milja, što znači da bi mogla da dobaci do zapadne obale SAD. Pozivajući se na američke obaveštajne izvore, južnokorejski mediji pišu da je verovatno reč o prethodnom modelu, raketi „hvasong-15”, koja je poslednji put lansirana 2017. godine.
Mada je zemlja severno od 38. paralele najavila i lansiranje špijunskog satelita i porinuće podmornice na atomski pogon, još nije jasno da li je Severna Koreja ovladala tehnologijom slanja interkontinentalne bojeve glave u svemir, a potom njenog navođenja kroz atmosferu Zemlje do projektovanog cilja.
Prema procenama američkog Džejms Martin Centra za neširenje nuklearnog oružja (CNS) Pjongjang raspolaže sa 40 do 50 nuklearnih bojevih glava, a godišnje može da proizvede fisionog materijala za šest do sedam novih bombi. Ovakav atomski arsenal nije samo pokazivanje vojne moći zemlje, već i najjače potencijalno „pregovaračko oruđe” Severne Koreje.
Izvor: Politika/Milenko Pešić
