Strahovanja o velikom ratu na vrhu ove najveće ekonomske krize od 1929. jesu opravdana. Pandemija nije bila dovoljna vakcina za ludilo sveta u kojem živimo.
Negde u leto 1945, kada je Stari kontinent oslobođen specijalnom vojnom operacijom udruženih saveznika – Crvene armije, Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva SAD, Britanske armije i NOV i PO Jugoslavije – te kada su odlučnim udarom antihitlerovske koalicije stvoreni uslovi za demilitarizaciju i denacifikaciju nacističke, fašističke, falangističke i kvislinške „nove Evrope”, neki francuski vojni policajci, možda studenti filozofije pre rata, tražili su po Frajburgu filozofa Martina Hajdegera, kojem je dvadesetdvogodišnji omiljeni student i odani sledbenik Ernst Nolte po noći u tajnosti doneo hranu i odeću za bekstvo, ako najveći živi filozof bude morao da beži od retorzije oslobodilaca i prekog suda duha vremena u nastanku.
Hajdegerov doprinos fenomenologiji, hermeneutici i egzistencijalizmu bio je dovoljan da ga zaštiti u tim „teškim” vremenima za sve velike Nemce koji su preživeli, a nisu emigrirali kao Tomas Man, Marlen Ditrih ili Bertolt Breht. Mladi Ernst Nolte postaće filozof koji će napisati „Tri lica fašizma” – kako se obično prevodi naslov njegove teze sa Univerziteta u Kelnu „Fašizam u svojoj epohi” – najzapaženiju istoriju evropskog pokreta zaslužnog za 60 do 100 miliona mrtvih od 1. septembra 1939. do 9. maja 1945.
Ukratko, po Nolteu:
Teza. Pokret kao ideologija nastaje na talasu poniženja koje Francuska doživljava nakon poraza u francusko-pruskom ratu i „krvave nedelje”, u kojoj je ugušena Pariska komuna. Šovinizam i revanšizam porađa Francuska akcija, koju promoviše istoimeni sve popularniji pariski list na razmeđi vekova, kao rojalistički i desničarski odgovor na zalaganja francuske levice u aferi „Drajfus”.
Antiteza. Pokret kao partija raste na plodnom tlu poniženja zbog neispunjenih obećanja Italiji za ulazak u Veliki rat na strani saveznika, od D’Anuncija do Musolinija, urednika socijalističkog lista „Avanti”, fašisti sanjaju o obnovi imperijalnog Rima, uništenju modernosti kroz antiliberalizam, antimarksizam, antikapitalizam i antiburžoaski korporativizam.
Sinteza. Pokret kao nacionalsocijalistička država nastaje na poniženju kojem je Nemačka izložena Versajskim mirovnim ugovorom, kao posledica poraza nemačke revolucije i konfuzije Vajmarske republike.
Nolteove dalje analize tri lica evropskog fašizma razvijaće se, posle prve knjige iz 1963, kroz istoriografska dela i novinske članke, do velike polemike sredinom osamdesetih u kojoj će ga Jirgen Habermas i mnogi drugi istoričari označiti kao tvorca revizionizma, opravdavanja nacizma kao odgovora na Oktobarsku revoluciju i jevrejsku zaveru koja je stajala iza ruskog i evropskog komunizma, kao negatora Holokausta koji objašnjava Aušvic kao odgovor na Vajcmanovo pismo podrške svetskog cionizma Engleskoj u vreme Denkerka, kao filozofa-istoričara koji sve prakse nacizma, izuzev gasnih komora, pripisuje kopiranju metoda već praktikovanih u Sovjetskom Savezu i drugde u vremenima kada se velika ekonomska kriza najlakše rešava kombinacijom javnih radova i koncentracionih logora.
Zvuči poznato? U međuvremenu, okupirana Evropa i na Zapadu i na Istoku biće obnovljena kroz hladni rat, koji vode međusobno oslobodioci iz 1945. Kvislinške, fašističke, falangističke i nacističke zemlje, kroz proces emancipacije, usvajanje antifašizma, demokratije i zaštite ljudskih prava, formiraće Zajednicu za ugalj i čelik, zajedničko tržište, Evropsku ekonomsku zajednicu i konačno franko-nemačku imperijalnu državu u nastajanju koja sebe naziva Evropska unija. Pod kontrolom NATO-a, bez nemačke vojske, s Francuskom, koja jedina ima atomsku bombu, bez Ujedinjenog Kraljevstva, koje se vratilo pod okrilje američke supersile, ova tvorevina koja je objektivno četvrti pokušaj stvaranja Evrope posle Karla Velikog, Napoleona i Hitlera, završava ovih dana u agoniji razorenih ambicija, ponižavajućeg diktata histeričnih američkih ratnih huškača, sa ekonomijom u slobodnom padu i verovatnim socijalnim nemirima koji će biti „demokratski” gušeni vojskom verovatno već u oktobru. To je, valjda, zbog Ukrajine, kako trube orkestri svetskih medija „slobodnog” sveta. Biće da se Evropa vraća, uz gaulajtere iz Amerike nad glavom, svom izvornom ideološkom obrascu, kako ga definiše nesretni Nolte – antimodernizmu protiv Kine, rasističkoj fobiji protiv Rusije i aroganciji i neutemeljenom preziru prema svima ostalima. Biće da specijalna vojna operacija u Ukrajini ne cilja na demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Izgleda da je to pokazna vežba kako bi izgledala demilitarizacija i denacifikacija Evrope. Nevolja je što je za taj tango potrebno dvoje. Za sada ta koalicija iz četrdesetih nije u izgledu, pa su i strahovanja o velikom ratu na vrhu ove najveće ekonomske krize od 1929. opravdana. Pandemija nije bila dovoljna vakcina za ludilo sveta u kojem živimo.
Izvor: Politika/TEMA NEDELjE: SRPSKI NAROD NA PRAVOJ STRANI ISTORIJE
Autor: Ljubiša Ristić
